Prosvetni glasnik

50

II. а. Диспозиције: Бог наређује Авраму да изађе из свога завичаја; и да ли је Аврам учинио. Први одељак: 1 М. 12, 1—3. Господ је наредио Авраму: „Иди из свога завичаја и од свога рода у земљу коју ћу ти ја показати". Да л.и је то било Авраму лако или тешко ? — Зашто тешко ? — 0 завичају знађаше Аврам да је... (добар), о туђој земљи не знађаше каква је. У Аврамовом срцу беху две јаке мисли. Еоје? Једна говораше: „Не чини то, јер овде имаш родбину, тамо никог немаш, и можда је земља гора него овде". Друга је мисао говорила: „Ради сада тако, јер ти наређује Господ, твој најбољи пријатељ, који те већ 75 година чува; он зна ту туђу земљу и пут за њу, он ти јо добру земљу нашао, он ће те и тамо волети и чувати и код.тебе бити као и овде, пошто је он свуда". Бог .је обећао Авраму да ће га благословити. Како то ? — И да ће учинити од њега велики народ. Како ? — Да ће му дати велико име (да га сви људи иознају и хвале), и да ће сви његови потомци бити благословени. Зашто му све то Бог обећа? — „Да би му растанак био лакши". За неко време Аврам није знао шта да чини, јер у његовом срцу беху два говора. Ко.ји? — Завичај је говорио: „Остани код мене, ти знаш како је овде лепо". А Бог је говорио: „Пођи са мном и веруј, код мене је још ленше". За Аврама је било тсшко: оба вољаше, а једног је морао оставити. Шта је више волео, и шта ће оставити? Тотално обухватање. Пречишћено обухватање. Други одељак: 1. М. 12, 4—8. Ми већ знамо кога је Аврам више волео. Бог му је био милији него завичај и родбина. Њему за љубав отиде у туђу земљу. Когаје иовео са собом? — Сару, Лота, слугу и слушкиње и стадо. И још јсшог старог пријатеља је иовео са. собом (кога није могао видети)? — А како ће наћи пут? „Бог му је показивао као што је и обећао" (Ток пута на карти!). Он му је дао вођу, сунце; као сунце, тако је и он ишао на запад: сам Бог беше путовођа Авраму. Али пут је био опасан, дивље животиње беху опасне, особито ноћу. Бог беше стражар Авраму и чуваше га ноћу. Пут је био такође незгодан, водио је кроз једну нустињу, где се само небо и песак види, еамо нонегде барице с водом и травом. Ту је лако могло да се упропасти Аврамово стадо, ал.и га је Бог чувао, хранио и појио. Пут је био далек, да му се кроз нустињу крај не виђаше; он беше већ пропутовао 200 сати (Колико је то дана, кад он са стадом прелази само пет сати дневно ?) Нашта је Аврам често помишљао ? — Зашто већ једном нема те земље Ханана ? Тако се та земља звала (написати). А како ће се те-