Prosvetni glasnik

X 1' 0 II Н К Л

63

батских врста налази јеш и МасгоеерћаШез тасгосерЈш1т, за кога су сматрали да је искључиво кедовејски, а Хацег држи да сличан закључак о мешовитом карактеру клауске Фауне може документовати читавим низом келовејских типова, то изгледа као да је ово питање коначно решено у смислу гледишта које он заступа. Међутим сасвим је вероватно да би се и Хацегово расуђи.ање о овоме иитању опет поглавито свело само на присуство врсте МасгосерћаШе$ тасгосерЈипиз, и може бити још на коју врсту од мањега значаја у овоме погледу, само да су му детерминације у свему тачно изведене. Ово пак изгледа да није случај. Заиста, 11ћН§ је већ указао на извесне грешке у Хацеговим детерминацијама (Кеиез ЈаМоисћ, 1906. II стр. 121), а реФеренат држи да су му исто тако и перисФинкти непоуздано одређени. Осим тога сасвим је вероватно да ће неки од белемнита, које Хацег такође узима као келовејске, спадати у реФерентову батску нрсту ВеГетпИез /еггидтеиз Ј1а(1оу. Све је ово по свој прилици и навело Симј онеска да у расправи 1)а8 АКег (Јег „Ккшбзсћјсћкеп" ш с1еп 8и<1каграЉеп (Уегћап(11. 1905. сгр. 10) поново претресе цело ово питање. Ослањајући се на своје детерминације, које су не само пажљиво извршене него и засноване на проучавању богатог материјала из збирака јашког универзитета, бечког геолошког завода и колошваршког музеја, Симјонеску издваја у бучећској клауској Фауни пет разних група: 1) индиФерентне врсте с великим вертикалним распрострањем, које су у овом питању без значаја {Рк. тесШеггапеит, Рћ. сИзри1а,Ше и др.); 2) врсте које су досад познате само из „клауских слојева", те не могу послужити за упоређење њихово с другим теренима (Рк. зидоМизит, Рћ. Кис1егпа1$сШ, Ру^. ас1е1огс1ез, 81ерћ. гесШобаРит и др.); 3) врсте које се налазе само у Батонијену ( НесИс. геГгосозМит, Жес1. гпј'1ехит, Нар1. рзИосИзсиз, Орр. /'изса, Орр. азртотез, 81ерћ. Ипдпг/егиз, Рег. ргосегиз, Рег. аиггдегиз, Рег. Моогег итд.; 4) врсте које у Келовеј у достижу највеће расирострањење, али се налазе и у Батонијену ( Врћаег. тгсгозГота, Рег. Оггоп и др.); — и 5) једну једину врсту, Масгос. зиИитгЛиз, која је само из Келовеја нозната, и која је обично навођена под именом Атт. тасгосерћа1из. Код ове последње врсте сасвим умесно нримећује Симјонееку: да су досад под колективним именом Атт. тасгосерћсЛиз описивани врло разноврсни облици, да се неки од ових облика ноуздано јављају још у Батонијену, и да је можда и Масгос. знИиттиз један такав облик. На послетку, баш и кад би се показало да је овај аномит свуда на другом месту само келовејски, опет се по нрисуству њега јединог у поменутим „клауским слоЈевима" не може узетп да је већ наглашена, па чак и заступљена, права, иначе свуда тако богата и тако разноврсна, келовејска Фауна!