Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

Јумова критшеа бесконачнога критички издожена упоредо са основним инфинитистичким и финитистичким концепцијама простора — Никола М. Поповић —

(СВРШЕТАК) А.аи Јум, као што смо видел.и т наводи и четири логичка доказа којима хоће своје тврђење о недељивости простора да стави ван сваке сумње. Наше је да разгледамо сваки од њих понаособ. Први аргуменат Јумов доказује да наша престава простора нужним начином садржи коначан број иростих и недељивих дедова, јер би иначе морада да буде бесконачно веднка пошто са рашћењем броја квантитативних едемената уједно расте и екстензија њихове суме тј. саме представе простора. Кад ми кажемо да једна престава садржи бесконачан број дедова, онда морамо да замисдимо бесконачно ведику преставу. 9 Јум има право кад тако тврди, ади Јум нема право кад сматра да је то ствар која се сама ио себи разуме. Истина је да кад ја повећавам број своје најмање преставе просгора да тиме уједно расте и екстензија њихове суме, ади оно што Јум у овом сдучају превиђа, то је то да је моја најмања престава простора (тшшшт У18Љ1е) и сама простор тј. екстензивна и као таква сдожена и дад>е дељива. Да је тако ми смо већ доказади утврдивши погрешност Јумовог тврђења о да9 Исти се аргуменат надази и код Берклија. Он у своме раније наведеном делу »АћћапсПип^ и1зег сНе РгптрЈеи <1ег тепзсћНсћеп Егкешимв« тз Беи<;8сће ићегзе^г!; у. 1)г. ТЈећег^е^, а у капуту СХХУШ., каже: »...кад ми кажемо да је једна линија дељива до у бесконачност, онда морамо да замислимо бесконачно велику линију«.