Prosvetni glasnik

наукл и настава

117

да дође до половине тога целога међупростора; ади да би дошдо до половине оно треба претходно да дође до подочине те подовине схваћене сад као цедине итд. т хпИпИит, из чега издази јасно да се тедо из првобитног свога нодожаја неможе никад да покрене. Кретаље је дакде за инФинитисту апсодутна немогућност. Аристотедов покушај да ту тешкоћу инФинитизма откдони остао је потпуно безуснешан. Он тврди да је Зенон претпостављао само континуитет простора, а при том дискретност времена. Ади баш да је и тако, ствар се ни мадо не мења, чак, иоже се рећи, безиздазни подожај инфинитисте у том стању постаје очајнији. Ми смо већ показади да време и кретање падају уједно тј. и једно и друго значе нромену, само што време обухната и квадитативну промену и промену места, док кретање значи само и једино иромену места. Иа према томе пошто је несумњиво да. промена није могућа као континуираеа (види о томе раније кад је бидо речи о времену) онда је очевидно да и само кретање, значећи само и једино нромену није могуће. Ади баш да се овај аргуменат не призна има једна ствар која не може да се оспори. Претпоставимо да је кретање могуће кад су иростор и време апсодутни континууми. Ади у том сдучају ствар стоји овако: да би тедо прешдо известан простор за извесно време, онда је нужно да прво протече подовииа тога цедог времена; нре тога пак подовина ове подовине итд. т т&иШт исто онако као што је то изведено у првом Зеноновом доказу у односу на иростор." Дакде ма шта се радидо и ма шта се покушавадо кретање за инфинитисту остаје чудна и несхватљива загонетка. Прибегне ди инФинитиста и поред свега досадањег извођења, немогућој претпоставци празног простора поред реадне материје и још немогућнијој претиоставци празног времена норед реадног кретања, онда настаје друга једна ствар која још јасније обедодањује апсурдност поменуте претпоставке, а тоје разноврсност брзине самог кретања. Брзина је код кретања од придике оно што се замишља да је густина код материје. Ади док на први погдед изгледа јасна могућност разне густине материје у празном простору, дотле је очевидна немогућност разне брзине кретања у празном времену. Кретање празног континуираног времена мора да је увек једнолико, равноморне. Јер претпоставимо ли разноврсност брзине временског тока, онда је очевидно да смо тиме признади дискретност времена тј. негиради континуум времена. Па према томе као што само време мора да тече увек једномерно, то је очевидно да и свако кретање тела у њему 22 Види о томе: АгсМу Гиг СгезсМсМе Дег РћПозорМе, XX. НеД 1. 1906. г.: »2епоб Вечгазе §е^еп сИе Ве^е^ипд-«, \оп 1)г. Вгашз1ау Ре4гошеу1сз. Ст. 58.