Prosvetni glasnik

134

ИРОСВЕТПИ ГЛЛ.СНИК

4. Јеленко МихаиловиК саопштава резултате прикунљених извештаја о потресима у Србији у октобру 1906. За то време било је свега 2 потреса, и то: 11 октобра: а) У 9 с 55 м у вече придично јак нотрес у Белом Пољу, у облику 5—6 равномерних удара са ЈИ. стране, којима је претходила подземна тутњава. Ограничен на област Рудника. Јачина V. б) У 10 с 10 м у вече поновио се умерен потрес у истом месту. Јачина IV. 5. Јеленко Михаиловип реФерише збору о „ РиШсаИопз о/ Те Еаг1диаке 1пуе8ИдаИоп СоттИее гп ^огегдп Јапдиадез, Л» 21■ ТоЈсуо. 1905., у којима се находи чданак Р. Отогг-а о простирању потреса од 4 априла (22. марта) 1904. који јесвојом плеистосеисном обдасти захватиоиСрбију. У томе чданку Б 1 . Отог1 изнео је едементе тога иотреса онако како су они уписани на сеизмограФу у Токију. Из тих елемената види се да је интервал између два најјача потреса тога дана изнео 22 м 58 сек. а по нашим посматрањима без икаквих инструмената та је разлика одређена на 21 м 20 с. Два најјача потреса тога дана, забележена су у Токију, и то први од 11 с 04 м ире подне забележен је у Токију у 7 с 15 м 16 с по подне а други, најјачи од 11 с 27 м пре подне, забедежен је у Токију у 8 с 11 м 16 с, од кога је приложио и копију сеизмограма. Те потресе означио је Г. ОтоН као балканске. СХХУШ збор (10. децембра 1906, год.) 1. Ј. М. ЖујовиК приказао је друштву неколико радова талијанских геолога ко.ји се тичу Јадранскога Приморја. Прво је рад СтеФанија и Дајнелија о еоценоме герену код Брибира и о бочатној Фауни из тамошњега средњег Еоцена. За тим говори о Дајнијеловом мишљењу по коме слојеви б. Промине спадају у средњи Миоцен; о Опенхајмовом раду на истоме предмету и Дај ниј елиј ев ој замерци томе раду. После тога је изложио полемику о нумулитскоме терену код Сиљета која се развила између Мартелија и СтеФанија с једне стране а Кернера и Шуберта с друге. — Исти талијански геолози издали су и један рад о еоценим теренима код МетковиКа , који је такође изазвао критику од Шуберта. Најзад је реФерент указао на расправе од Нелија и Винасе, којима се утврђује да неогени кречњак код Улцина спада у средњи, медитерански Миоцен. РеФерати о свима овим списима штампаће се у VII књизи „Геолошких Анала Балканскога Полуострва."