Prosvetni glasnik

X Р 0 н и к л

183

шкриљца с којим су удружени и мрки корнити и зелени шкриљци. Најзад, између врха Сувог Рудишта и Небеских Столица види се погдавито зедени гранитит и кварцит, а на Небеским Столицама је иста сдојевита стена као и на врху Сувог Рудишта. — Ниже Небеских Столица настаје серпентин. Контактно-метаморФне шкрнљце налазили смо и на боковима оног гранитског рукава који од Пајиног Пресла залази између Сувог Рудишта и Беђировца, даље, налазили смо их у Дубоком Потоку (који у изворном делу продире кроз гранит), и под Савиним Странама до брега Жеђи. Овај брег лежи ван контактне зоне и образован је од глиновитих шкриљаца и кречњака. Сува Руда. — Сува Руда је образована од конт. метаморфних шкриљаца, плочастих, зеленкастих, других лискуновитих, и од плочастог зеленкастог мермера. Чукаре ниже Суве Руде образоване су од серпентина. Једовник. — Једовник је једним малим делом, од стране Раскрснице, образован од гранита, који се и с друге стране, из Самоковске Реке, пен>е доста високо ка гребену брега. На тај гранит належу контактно-мотаморфни шкриљци: гранатити и зелени, пругасти, врло чврсти шкриљци, који су испод Кукавице удружени с бобичавим контактно-метаморфним продуктима. — Од Нресле спрам Бадња Једовник је образован од хиперст. андезита и серпентина. Вележ, река Дашнипа, Самоковска и Гвоздачка Гека. ■— Више села Вележа састају се Самоковска и Рвоздачка Река, образујући реку Вележницу. На 50 м. више саставка горњих река утиче Дашница у Самоковску Реку. На '/ 2 км. испод саставка Самоковске и Гвоздачке Реке, код Студенца, слојеви мермера нрожети су најнре тањим а ио том и врло дебелим жицама гранита. Исто такво интимно продирање гранита кроз мермере налазимо и у доњем току р. Дашнице. На непосредном додиру, тамо где је гранит спојен с метаморФном стеном нема мермера већ је исти претворен у плочасте масе воластонитита. У Дашници, пак, имамо поред мермера и пирокеенитске зелене шкриљце. Идући уз Гвоздачку Реку налазимо најпре слојеве врло чврстог амФиболита, потом слојеве плочастог зеленкастог мермера с кварцитним сочивастим уклупцима, а више ових пругасте амФиболите с наизменичним појасевима од епидота. Јошаничка река. — Гранитско-диоритска громада цонтралног Копаоника спушта се преко Чукарка и Кокоревца у Јошаничку Реку, где продире кроз амФиболите, а између села Дрена и Кнежевића образују кршну Дренску (или Бањску) Клисуру. На крајњем северном ободу своме, испод села Кнежевића, ови диорити лродиру кроз филитичне шкриљце, које метаморфишу.