Prosvetni glasnik

150

ИРОСВВТНИ ГЛАСНИК

директно постићи и тако су се један и други хемичар на рачне начине сами старали да до помоћи дођу. ,Један хемичар бавио се више хемијско-судским, а други више хемијским испитивањем животних намирница. Тај други хемичар (писап овога ре®ерата), поред осталих својих дужности старао се на ра?не начине да изазове живље интересовање у погледу контродисања промета животних намирница Напосдетку као одборник београдске општине успео је, да се у општини београдској установи звање оиштинског хемичара. То се могло постићи у тодико лакше, што се поред простране и добро уређене државне хем. дабораторије у Веограду није морала уређивати засебна лабораторија за београдску општину. Ж тако се успело, тејеу октобру 1890. године једно одељење држ. хем. даборат. дсгбидо још једног хемичара, кога је београдска општина пдаћада, и који је поред дужности општинскога хемичара са хонораром од државе вршио и дужност помоћника државног хемичара (писца овог реФерата). Гдавни мујепосао био да са државним хемичаром испитује животне намирнице за београдску онштину. Тај иосао отправљан је и раније у држ. хем. дабораторији и био је већ тодико припремљен, да се одмах ирве године, чим је добивен општински хемичар, могдо приступити редовном хемијском испитивању животних намирница и других предмета, који би својом унотребом могди шкодљиво утицати на здравље људско. Такви предмети за испитивање прикупљани су у Београду приликом еанитетских ревизија. У првој години и то од октобра 1890. до окт. 1891. године извршено је 34 таквих ревизија и прегдедано је 1207 предмета, од којих 175 беху неисправни. Друге године од окт. 1891. до окт. 1892. године извршено је 49 санитетских ревизија и од 1478 прегдеданих предмета нашло се неисправних на 280 (281). Како се доцније тај важан носао развијао показаћу другом придиком. Пошто је писац овог ре#ерата уснео да установи место општинског хемичара а и пре тога бавећи се испитавањем животних намирница и руководећи те иосдове, није пропустио ни једну придику а да се не заузима, да и Србија добије сиецијални закон о иромету животних намирнпца. Одредбе, које су о томе постоЈале у казненом и санитетском закону биле су врло непотпуне и то је доста сметало контродисању промета животних намирница и развитку те гране примењене хемије. С тога је израђен пројекат закона о промету виктуалија и то први према немачком а после је допуњен и према аустријском истом таквом закону. Тај законски про.јекат унућиван је и санитетском савету и свестрано је проучаван али до данас није остварен. Обилазним пак путем и то преко једног посланика (Др. Лазе Илијћа) у Народној Скупштини успео је писац овог реФерата само то, да се у закон о општинама унесе и одредба, по којој се општин-