Prosvetni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

„Шмајлови описи животињских врста", у преводу проФ. М. ТомиАа (Београд 1907. г.) и НОВИ 6И0Л0ШКИ мвТОД у јестаственичкој настави. Од проф. Свет. Е. МатиКа. Дело под горњим насдовом, које је недавно угледадо света у српском преводу и преради г. проФесора Милана Томића, представља у многоме погледу значајну и ретку дитерарну појаву у опште. У српској пак стручној литератури то је, у правом смислу речи, Једна новина, која већ и самим тим заздужује особиту и ширу пажњу и интерес. С тога ми држимо за умесно проговорити и у јавности коју реч више о самоме том деду. А како оно, у исто време, представља собом и читав један нов правац у области јестаственичке наставе, који се од неколико деценија на западу Јевропе особито негује, то неће бити на одмет, да се овде, ма и мимогред, осврнемо на тај тзв. „реФорматорски покрет" и да га у најкрупнијим потезима карактеришемо. На тај ћемо начин у исто време моћи и потпуниЈе, свестраније и правилније оценити и само горње Шмајлово дело. У прво време самосталног развића наше школске литературе и наставе, јестаственичка настава, као и посматрање и изучавање природе у опште, одговарали су потпуно ступњу развића и назорима свога доба. Под утицајем ондашњих Љшејевих назора, по којима су органске врсте оделито и независно једна од друге створене, свеколико обрађивање јестаственице и у науци и у школи, састојало се једино у набрајању и описивању специја, као што је и иоглавити циљ тадашње систематике био вештачко и практично распоређивање градива, ради лакшег прегледа и изучавања. Тај правац развића владао је у нас још за време пок. ЈосиФа Панчића, који је уједно био и највећи и најугледнији представник његов, како у чисто научним радовима, тако