Prosvetni glasnik

158

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

горе наведеног дела, ироФесор Шмајл, који је најпре у својим раздагааима о томе покрету, такође од г. Томића преведеним, изнео теоријске назоре, а затим у својим уџбеницима Зоодогије и Ботанике, као најзад и у књизи, коју смо горе наведи, покушао да пружи и практичну обраду јестаетвеничког градива, са те нове, биодошке, тачке гдедишта. Гдавна намера и мисао овога новог покрета: да разноврсност органских обдика схвати и изучава у њиховој међусобној узајмици, као и у њиховој узрочној вези са спољашњом природом, утеоријије, неоспорно, и врдо примамљива и врдо оправдана. Са чистог Формадног психодошко-педагошког гдедишта, то је такође један знатан корак унапред, укодико такав начин наставе, између остадога, задовољава и наш урођени нагон за каузадним схватањем и тотадитетом представа. С друге опет стране, дако је увидети да биодошки метод у настави јестаственице, који има да нас упути у посматрање и схватање каузадне узајмице између организама, не апелује само на памћење, као што је то махом сдучај у досадашњег систематско-морфодошког правца, већ у исто време, ако се правидно изведе, ангажује и разум — изазива и развија мишљење. Јер и ако на пр. шаренидо органских обдика и боја и само но себи има доста дражи, особито кад се схвати као јединство у разноврсности, тј. кад се подведе под врховни принцип опште сродствене заједнице, ипак оно побуђује тек онда прави интерес, пажњу и размишљање у ученика, ако је свуда проткано узрочним интерпретирањем ствари. С тога ће дакде јестаственичка настава бити само онда у стању да одговори потпуно својој задаћи у гакодској настави, кад буде успеда да са питањем: „како" и „зашто" споји и тачан и поуздан одговор, у кодико је то наравно у опште могућно постићи човекову духу. На жадост мора се признати, да смо ми још иданас, у погдеду практичног остварења овог питања, још придично дадеко. Шта више, могдо би се са извесним правом тврдити, да је у овом погледу веома мадо до данас учињено, ма да биодошки правац броји већ скоро три деценије у своме развићу и множину ваљаних радника. Тако на пр. ми нисмо, строго узевши, још начисто ни са многим основним методским питањима у распореду и обради биодошког градива. 0 томе се дако можемо уверити, ако пре свега упозоримо овде на разноликост гдедишта, које имају на ову ствар различити представници овога нраца. Један од гдавних оснивача његових, килски учитељ Јунге, увеоје, као што знамо, у својој чувеној „Сеоској Бари° за овај циљ и појам „животних заједница" (биоценеза). Под тиме он подразумева „укупност живих бића, која, сходно унутрашњем з-'»кону одржања, живе заједно, јер егзистирају под истим хемијско-Физичким утицајима, и сем тога у многом погдеду једно од другог и од цедине зависе, односно једно на друго и на цедину утичу". — У ствари ова Формула, као што се види,