Prosvetni glasnik

11*

ОДЕИЕ И ПРИКАЗИ

163

безбојношћу саме средине — воде, у којој та животиња живи, ма да је, свакодневним искуством потврђена истина, да светлост ухиче на развиће иигмента. Јер то исто случај је и са многим другим воденим животињама, медузама, салиама, сиФОноФорама, милијардама ситних крустацеа, протиста и других таквих животиња, које су безбојне, ма да не живе у помрчини, већ у отвореном мору, и за које се, из више раздога, може тврдити, да су најизразитија чеда своје околине. Друга једна сдична биолошка недоследност надази се у опису свиње и слона (стр. 91. и 96.), где писац два различита, управо супротна, карактера, као што су чекиње у свиње и гола кожа у сдона. нриписује једном истом узроку: провдачењу кроз густиш, ма да би за нагост коже у сдона бидо природније објашњење: јужна топда кдима и то баш за то, што, по дебљини коже и начину живота (верању кроз густиш), слична дивља свиња ипак има ддаку — чекињу. До душе изгдеда као да је то и сам писац увиђао, јер је, ради упоређења. мадо даље поменуо и ддакавост најбдижег претка слоновог мамута, којије живео у хдаднијим предедима, ади онда не разумемо, што му је требада тврдња, да би се ддаке у сдона при пробијању кроз густиш и саме морале ускоро изгубити, кад то у дивљег свинчета није случај. Даље је, код описа свиње, нисац згодно и умесно довео у узрочну везу провдачење кроз густиш са мадим и упалим очима, ади мисдимо, да је то правидо придагођења и подесности могао навести и код кртице (на стр. 66.), која има маде и у густу ддаку скривене очи, не само с тога, што јој оне не требају у мрачном подземном царству (неупотреба органа), већ и зато, што би јој ведике и истакнуте очи биде управо од директне штете и сметње при копању и ровењу земље.* Правидо економије у природи, на које- писац при томе упозорава, рекди бисмо, да неће овде имати никаква посда. При онисивању слеиог миша (стр. 58.) писац је употребио једно, по нашем мишљењу, сасвим хипотетично аргументисање о осећању ових животиња. Пошто је укратко описао ону чудновату моћ у сдепих мишева: да завезаних очију избегавају све нрепреке у дету, за којује знао још и стари Сиаланцани, он даље додаје: да сдепи миш „осети додир ваздушних тадаса које производи неки инсекат у ваздуху и тако осећа свој дов издадека и тамо дети. Живац овако изванредно финог чуда нитања има своје седиште у кридној кожици, у нежним ушним шкољкама и у кожном закдопчићу испред отвора сдушних цеви. Из овога нам је и то јасно, зашто су ушне шкољке тако особито велике и зашто нису обрасле густом ддаком ни оне ни кридна кожица." У овом пишчеву резоновању падају нам у очи две ствари: 2 Види: ХЈећег сНе Ве<Јеп1;ип^ <1ез Багтшзсћеп 8е1ес410пргтс1рв. Рго1. Р1а(;е. 1.е1р21§ 1903. Стр. 152.