Prosvetni glasnik

170

НРОСВЕТНН ГЛАСНИК

У прилог оваког ехватања говори, међутим, и сама она напомена, која је додана при дну текста и из које се види, како у Пруској лове ову рибу у огромним количинама тако, да се у јесен свакодневно утамани само од стране човекове по 500 цената грегорда. С друге опет стране код харинге (стр. 271.) писад износи како само човек за једну годину ухвати по девет Француских милијарди ове рибе, не рачунајући ту још већу количину, коју потамане остади њени непријатељи, иа онда додаје: „И оводика множина, коју нико себи не може ни да представи, по рачунима стручњака само је 1—2% од њихове цедокупне множиие! Овим својим тврђењем писад је, као што се види, управо демантовао раније своје гдедиште на ову ствар, а из те пак супротности пишчевих назора у једном, биодошки тако важном, питању дако се може закључити, кодико су у биодогији непоуздани и произвољни закључци, кад се не заснивају на општијим и вишим начедима еводуционе теорије. Тој окодности има се даље у гдавноме приписати и то, што је писац на много места био иринуђен, да напусти досдедно извођење биодошког метода, и то често баш у иојавама дадеко замашнијег и ексквизитно биодошког значења. Тако на пр. ми држимо, да је обидажење за кдасу риба тако необичних појава, као што су: рађање живих мдадунаца код ајкуда, друкчији и за живот у води не тодико придагођен обдик теда у раје, метаморФоза у змијуљице и јегуље, као изузетан обдик развића у риба и т. д. — свакојако осетан недостатак у једном делу, које има да заснује и потпуно спроведе биодошки начин схватања у јестаствсници. Докде је писад овако био и сувише штедљив у третирању многих тако важних питања, дотде је у питању метаморФозе код леитира куиусара (Иепб ћгазвкае стр. 292.) био, напротив, доста комотан у закључцима. 0 овој појави метаморфозе, о којој је, узгред речено, требадо бити говора још код жабе, писац нам, начедно узевши, није ни овде ништа казао, већ је само покушао, да нам да неко усиљено и подовно објашњење неких детаља. Тако он овде говори само о значају мировања у стадијуму лутке, приписујући то окодности: што би усдед јаке промене и кретања, које би се десиде, кад би из гусенице непосредно ироизашао лептир, наступидо сувишно трошење тедесног градива. Међутим нама се чини, да стадијум дутке, како у дентира тако и у већине остадих инсеката има, сем тога, и други, биодошки, иди боље екопомски циљ и значај, т. ј. представља као неки „Баиегз^ашт" у коме индивидуадно развиће има да презими и то без потребне хране. У прилог томе говори пре свега то, што развиће ^ећине дептира, као и 9 /, 0 свију инсеката, баш у овом стадијуму проведе зиму, као и то, што се лутке у многих особито нежнијих дептирова завијају још и чауром, која очевидно има да им посдужи као заштита од сувишне хдадноће. Код дептирова који, као на ир. гло-