Prosvetni glasnik

174

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

У опису рака писац говори о томе, како рак има у своме оклопу разних боја и како с тога може олако да подешава тон боје према тгриликама и околини у којој живи, па онда од речи до речи додаје: „Превлада ли једна или друга, према томе је тако и рак обојен. При кувању или при печењу на жару све бојене материје буду уништене осим дрвене и зато се тада рак покаже дрвен." Из овога би се могао извести закључак, као да је и црвена боја у печена или кувана рака као нека органска, животна потреба, слично осталим варијацијама боја. Од нас је, наравно, далеко и помисао, да овако једно апсурдно тврђење ставимо на рачун писцу, чију ми спрему иначе и сувише ценимо. Па ипак морамо напоменути, дајеовака етилизација нетачна и по Форми и по садржини У једном биолошком делу ове врсте свакојако је потребно, ако ништа друго, бити бар начисто са тиме: да црвена боја у кувана или печена рака не може имати ничега заједничког са физиолошким преовлађивањем боЈа, које у себи садржи по,]ам органске, односно биолошке целисходности (подесности), већје на сву прилику ресултат чисто хемијске промене у бојним материјама, слично томе, као код на пр. печена цигла поцрвени. Код глисте (стр. 420. и 421.) писац нам, на основу нознатог Дарвиновог изучавања, истиче ону велику корист, коју глиста чини земљораднику тиме, што му помаже у преоравању земље, па додаје како услед тога човек „има потпуног основа и разлога да штити ову животињу, особито кадјој и иначе готово непрегледна чета непријатеља ради о глави, а при том је створ без икаква оружја". Како писац овде не наводи никаква средства, којим би сама природа штитила ову животињу од уништења, могло би се, према горњем, лако помислити, као да свеколико одржавање и успевање њено у општој борби за опстанак зависи од човека и његове поштеде а да је сама природа оставила животињу у потпуно необезбеђеном стању. Тако пак стање ствари ни најмање не би стојало у сагласноети са правилима економије и хармоније у органској природи, и у толико више пада у очи, што ми још знамо да ова животиња има и релативно слабо размножавање, које иначе слабо заштићене животиње чува, по правилу, од пропасти, као што то писад и наводи код пантљичаре и других паразитских црва. С тога ми држимо, да је било биолошки потребно и оправдано потражити извесну накнаду за овај изузетак у познатоЈ појави регенерације, коју, као што знамо, налазимо у најпримитивнијој и најпотпунијој Форми код црва, као карактеристичан корелатив за иначе слабу опрему њихову у борби за живот. Међутим писац о тој важној поЈави није поменуо ни речи, не само овде, но ни на другом месту — изузимајући једне узгредне напомене преводиочеве, испод текста, о регенерацији репа у гуштера — ма да она игра врло важну улогу у целој органској нрироди и Вајсман је сматра као веома ко-