Prosvetni glasnik

298

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

врло разноврспе. А међутии Србија није тако ведика, нити су прилике појединих крајева њених тако разиоврсне. Између наших варошких и сеоских шкода негде су раздике у погодбама веће, негде мање г а негде чак и нема никакве разлике. У Божевцу се н. пр. рачуна да је школа варошка, у суседном му Смољинцу сеоска; а, ко год уђе у једну и другу школу, он ће наћи сеоску децу и све друго исто тамо, као и овамо, још је по што год боље у овом селу него у оној варошици. Истина је, да нису једнаке школске погодбе с§ла у Крајини и у Мачви, по граници ужичког и пиротског округа и низ питому Мораву; али по овим извештајима изгледа негде као да су сасвим различне чак и две половине једног истог среза, истог округа. Кад се овоме дода, да су и учитељи наших народних школа више-мање исте спреме и вредноће по свима крајевима, а и народ је исти, онда се намеће питање: зашто је по надзорничким извештајима така неједнакост? 0 неким питањима говоре готово сви надзорници више-мање исто; али о другим има таке разлике, које зачуђавају. Једни н. пр. кажу, да су нашли све добро и на свом месту, а други веле, да готово ништа није било како треба; једни су нашли рад правилан и успех одличан свуда, а други много замерају и начину рада и постигнутом успеху; једни саопштавају да је старање за школу бидо како треба, а други наводе примере где ни пет пара школског приреза није шкоди дато, ни за испит креда није набављена; једни наводе како народ радо даје децу у шкоду и учитељи су често на невољи како ће због мадог докала одбити децу која се шкоди доводе, а други казују како народ не мари за шкоду, како су школе празне, с муком и принудом се деца у шкоду уписују, а од уписаних ђака долазе само 15--20. Откуда те и тодике неједнакости у овој исто.ј земљи, у којој придике појединих крајева нису тако и тодико неЈеднаке? — Не може бити друкче, него мора ту биги, поред стварне разлике, још и неједнаког схватања истих ствари. Стварне су раздике тамо где су једни учитељи били спремнији и вреднији, а други неспремнији и немарљивији; Једни умеди и могли придобити општину и шкодски одбор да се за гаколу старају, а други то нису умеди, иди су наишли на људе с којима се ништа није могдо учинити и т. д. А пеједнакости од раздичног схватања су тамо, где шкодски надзорници неједнаким меридом цене исте ствари, једни сувише песимистички, други сувише оптимистички. Друкче се не може разумети откуда су врдо различни шкоде и учитељи чак и у две подовине истог среза. Но, овим се не може тврдити, да су така, раздична гдедишта и мерида од штете. Корисно је чути разно мишљење о истој ствари. Само је у овим извештајима много више разноврсности, него што треба.