Prosvetni glasnik

316

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Мздржавање школа тако је, да често школа дође до издиеаја, јер нема ни најпрече потребе (окр. рудн.) Има школа, где ни 5 пара приреза ниЈе дато. Има школа где нема ни једне мапе, ничега другог, па ни судова за воду. (То је у срезу нишавском, где су шк. зграде већином добре, од 30, има 14 потпуно добрих. Народ, дакле, подигао добре школе, а овако их рђаво издржава! Пример чудноват, о ком треба мисллти). У једној школи ни за иснит креде није било. Одбор је хтео купити у очи исиита, али учитељ вели: кад деле године нисам имао, не хтедох ни сад. (Гружа), Има и дру1их примера, где је учитељ за испит зајмио креду од суседне школе; на другом месту учитељ је целе године куповао креду за свој новац, на трећем дугује одбор учитељу 50 дин. за школске потребе, на четвртом, петом, шестом по 200, 800, 500 дин, за станарину; тамо се опет распушта школа, што нема дрва за огрев, онамо наоколо шуме доста, а школско двориште неограђено и пред школом нема довољно дрва за гориво и т. д. и т. д. Слично овоме је и са набавкама ђачких књига и др. потреба. Обична је ствар да се у почетку шк. године за месец-два ради тек шта било у школи, докле се не добију књиге и друге потребе. Писање и цртање се и због тога занемарује и тек друге половине године обрађује. И књижаре негде неуредношћу својом повећавају ову невољу, јер немају на време што школама треба. Било је случајева да ђаци неког разреда нису целе године писали извесна слова зато, што није било оних бројева писанака у којима су та слова. (А учитељ се буквално држао писанака!) Увиђајући велику невољу школа и учитеља због недавања шк. приреза, шк. надзорници чине разне предлоге како би се у том могло номоћи. Једни предлажу да издржавање школе чине срезови, други мисле да све то треба држава да узме на себе (чак један мисли да се држава треба да постара и за бољу храну ђака). Али већина надзорника предлаже: да школски прирез купе порезници, а они сваког месеца да дају школи дванаестину. И одиста у овом смислу треба ову ствар регулисати. Али пре тога и после тога треба поћи од принципа: да се закону и наредбама арибави потпуна важност и да еваки мора вршити закон. Јер и најбољи закони и наредбе не вреде, ако се не врше. А ова садања невоља не долази толико од рђавог закона, веЛ од рђавог вршења закона. И треба се запитати: да ли држава треба да ретерира и да тражи друге обилазне путеве око оних, ко.ји су се испречили пред закон, или она треба да иде одређеаим путем, па макар и да прегази те, ко.ји су се испречили, ако се неће уклонити, ни закону поклонити.