Prosvetni glasnik

318

ПРОСВВТНИ ГЛАСНИК

Изгледа још, да су многи надзорници у извештајима износили своје задовољство успехом, да би правдали број одличних одена, ко.ји су победезкили. Но има и интересантан контраст код једног надзорника. који вели: „Сви су учитељи из учитељске школе и радиди су еавршено и добро," а овамо је он давао строжије оцене него други, јер је дао више повољних него одличних. (Осим ако је ово требало да буде сагласно с тим што је тај надзорник добио оцену повољан.) Вреди поменути и то, да се она прва мишљења, (како учитељи раде у духу педагошких принципа, и како настава одговара захтевима педаг. науке,) налази обично у извештајима проФ. непедагога. Полазећи од принципа, да од сваког добра може бити боље, (као што од зла може бити и горе) и гледајући како код др. народа и педагози и сами учитељи траже Јачу спрему за учитељски позив; траже академску спрему, приређују универзитетска предавања и курсеве разне, не би требало ни код нас да буде друкче. Не би се требало успављивати похвалама и великим бројем одличних оцена. Поред свих 1700 петица. није код нас све како треба. Све је ово о раду у школи, а о раду учитеља ван школе, налазимо у надзорничким извештајима оваке гласове: За националну ствар не раде довољно ни учитељи, ни школски . одбори. Рад у школи у опште је похвалан, а ван школе никакав: ниједне вечерње школе, ни једне продужне школе. нигде школске баште, нигде Зумљорадничке Задруге; где је тога нређе било, сад је напуштено. Само се школски часови држе редовно, а све друго су напустили и учитељи и школске власти. Тако говоре надзорници из Крајине. А кад се овоме дода да тамо сад има доста школа које раде са 15—20 ђака, јер неуредне нема ко да принуди, онада је појмљиво зашто се из тог краја управо запомаже, да се што пре врати стални школски надзор. Еад је говор о раду учитеља ван школе, треба поменути и ово кратко, али тачно мишљење једног надзорника: „Политичка боја и активност највише се цени и учитељи на то троше све време ван школе." — Тако је, али није то само код учитеља, него и код свих других. Што се цени, то се производи и на трг износи. Али треба једном стати и запитати се: може ли се Србија културно подићи и Српство сјединити само политиком и гласачком куглицом? Не може се на овом месту прећутати ни то, што надзорници у пзвештајима помињу, да су међу учитељима еамим и између учитеља и школских одбора чешће заведе. Ове друге долазе обично због рђавог старања за школу, а заваде међу учитељима често почињу и око каквих ситница. Али и то није само међу учитељима. Зар заваде нису по целој Србији "и зар се све то цепа и завађа око каквих крупних или бар начелних, ма и ситних питања?