Prosvetni glasnik

332

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Разуинје се да васколико напредовање у соматичком растењу и индивндуаднзацији не нотјече од сузбијања сукцесивних модуса репродуковања, нити ток кривуља растења потпуно одговара као онтогенешки корешподенти древном Филетичком напредовању у коме је оддагање репродукције избило на површину у соматичком развићу. Многе од ових кривуља мора да су старије него ли сама секеуалноет. Кад индивидуја пролази неко^е степене, у којима је раса некада осјећала дубоко ренродуктивно надражење, што је послије устукнудо кад је настало напредовање Филетичке зрелости, онда је у индивидује „иодбадана" свака ћелија с таком енергијом, да је то утирало пут за нову Фазу растења и Функције. Толико о „напрасној" акцелерацији или напредовању. Но, сад настаје питање, шта ће рећи рекапитулација дугих перијода ретардације или успоравања између 8 или 9, и 10 или 11 године? Та перијода не само да представља. паузе прије прољећа, него она репрезентује и вријеме равнотеже између Фундаменталног растења великих костију и мишића, као и секундарно развиће малих и више периФеријских дијелова и Функција. Дјечак је у овом добу врло добро адаптован на своју средину и у погодној клими могао би аивјети врло независно од родитеља, хранећи се сам као каква млада животиња. Та Фаза индивидује можда одговара дугој мајмунској, пигменској перијоди, у којој је раса живјела вите у сталном и утврђеном односу напрама свијету. То је у неку руку био рај, у коме су Функције расе биле врло згодне за тадашње прилике. Раса се тада добро осјећала, па је настојала, да ту своју блаженост што више очува. Ђаци, који бјегају од школе, злочинци, говедари и у онће пастири, показују тенденцију за повраћањем у овај блажени живот. Многи утјецаји иду против овог ниског илана и настоје да створе већи облик. А ти су: 1) Природно одабирање даје најбољу храну и жене онима, који су највиши. 2) Сељење у оштрије климе одабира јаче. 3) Ворба нротив дивљих животиња одабира јаче и високе људе. 4) Долазак оца у Фамилијарну сродност утјецао је повољно на развиће. 5) Пошто младост радо тјера „шпортове", то су се виши типови (усљед оиће несталности организма) одједанпут могли развити, кад се моментално промјенило стање усљед горњих узрока. Нови човјек, који је прије свог младићког доба овако развијен, у истину је прави надчовјек, кад се сравни са својим прецима. Дјечаци од 10 године свога живота заједнички живе иједан другог разумевају. Пред одраслим људима они се устежу, сматрајући их као