Prosvetni glasnik

360

жели доћи до повољног успеха. Дотле језик има посла само с увом. Ади човек ту ни.је стао при све већем развитку културе. Он је почео гласове и сдикати п на тај начин тежио да их схвата и очима. То сдикање зовемо словима, азбуком. Оно значи прегрдан напредак, јер нам се даје могућност сазнати, шта је неко рекао и кад није с нама. или кад га сасвим више и нема и нико други не говори за њега. Само је тако било могуће Фиксирати дела људског ума, уколико су се изражавала у језику за потомство и нредати у исконском облику, ако томе није што нарочито сметало. Само је тако било могуће удесити између индивидуа, које су раздалеко, размену мисли. У томе је, бар данас, могућност и за наставу, да се пружи ученику познанство с духовним делима. У томе је значај иисаног језика. Отуд се мора узети за наставни предмет писани језик или боље слике у словима код језика, дакле правопис. Док се на ортограФију обраћала пажња довољно, шта више можда кудикамо више, но на гласове, и то тако, да је целокупна настава отпочињала од слова, тек се последњих година све више и више, али еажалост још не свуд, као што би требало, долазило до уверења, да се насгава у туђим језицима, бар код живих, мора оснивати на гласу и то јодно само зато, што се једино на тај начин може постићи довољно школовање у изговору, а друго, што од тачног владања гласовима може и само знање језика извући битну корист. Тако сам и ја уверења, да је добро основан и неизбежан захтев, да Француска настава отиочне од гласова. Исто тако, да се не предаје језик ни на другим наставним ступњевима искључиво за очи, дакле, као писан, него и за уши, дакле, као говорни. У почетној настави пре свега ваља тежити томе, да ученнци тачно науче ироизводити Француске поједине" гласове, т. ј. да прво потпупо схвате њихове особине ирема гласовима матерњег језика, а друго да их умеју производити потпуно савлађујући све тешкоће, које се појављују томе насунрот. Оне се састоје на првом месту у гласовним навикама матерњег језика и нарочито су велике, кад се нри.дружо дијалектичне навике, које јако стрче. Кад потпуно усвоји ученик поједине гласове, онда се прелази на састављање појединих гласова у целине с неким смислом, пазећи на реченичне иаузе (ба^граизеп) и везу (Вт(1ипд), као и на произвођење реченица према висини и јачини (Топћоће ипс1 ТопзШгске). Да се добијају поједипи гласови. неизбежно је, да се у њима појединачно вежба и да се по илану састављају. На оно, што је друкчије, но у матерњем језику нарочито ваља обраћати пажњу. За особнто тешке гласове ваља давати Фонетичке помоћи. Али, одлучно ваља одбацити систематско излагање Физиологије гласа. Разлози, који против тога говоре тако су многобројни и тако јаки, да притом не долазе у обзир све истинске и неистинске добити.