Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

789

ници се подсоте да биљке узимају храну из земље и објасни им се за што се њиве ђубре. Ако биљке угину и остану тамо где су и израсде онда оне труљењем и распадањем враћају земљи све што су из ње поцрпеле и усисале, а ако се биљке покупе и однесу са њиве онда земља не добија ништа натраг од тих биљака. Кад се годинама ненрестано узима а ништа не додаје онда земља мора да сиромаши, испости се, те усеви у таквој земљи не налазе погодну ни довољну количину хране за своју исхрану па због тога и не могу довољно да израсту ни да се развијају као што треба. Да би се пак земљи но њивама вратило оно што су биљке из ње поцриеле и усисале, њиве се ђубре. У бари се виде водоземци, рибе, раци, водени инсекти и глисте; барске биљке и т. д. У шуми, на клади или каквом трулом пању, виде труљење биљке и посматрају гљиве које расгу и развијају се на тој трулежи ко.јом се и хране, и т. д. Мравињак даје учеиицима поучан пример о заједничком и задружном животу, и т. д. У екскурсији ученик упознаје општу Физиономију, главна обележја, станиште појединих нриродних тела и предео или котар његовог распросгирања. Као што је иотребно да наставник ботанике изведе своје ученике међу разноврсне биљке те да их они на месту растења виде, познају и разликују, тако исто и наставншс земљописа треба да изведе ученике по околини места у геогра®ске екскурсије. Јер без геограФских екскурсија и очигледног посматрања ученици не створе себи јасне представе о иојединим предметима из земљописа због чега неке основне појмове не схвате правилно, па их добро и не науче, те их доцније и не знају. Доста има средњошколаца који су дубоко зашли у учење земљописа, које је црпено из књига и мана, па кад се нађу у ирироди, у долини или на брду, тешко да који уме поуздано и разложито казати: ово је крш а оно клисура; ово је хум, оно је брдо а оно тамо је планнна; ово је повијарац а оно тамо ланац планински, и т. д. Већина београдских средњешколаца не познају добро топограФију, орограФију па ни хидрограФију околине Београда. Све поменуто могли би ученици очигледно познати и добро научити од свога наставника у геогр &Фским екскурсијама у којима би се могли обучити још и томе: да одреде правац и ток потока и река, нагиб земљишта, читање карата, скицирање, и т. д. Са географским екскурсијама су у тесној вези и историјске екскурсије. А историјске еу екскурсије потребне ученицима исто онако као и зоолошке ако нису још и потребније. Неопходно је потребно да и наставник историје приређујо екскурсије и да одведе своје ђаке међу оне старе и седе споменике које им у предавању помнње. Да је то доиста и нрека нотреба навешћу и неки пример који ће то најбоље 52*