Prosvetni glasnik

НАУК.А И НАСТАВА

801

ланчевину. Зацело хемија је отишда даље у анализи него у сшттези многобројних органских материја из којих су саграђене ћелице, ткива и сокови биљака и животиња, у анализи угљених хидрата, масти, беланчевина и њнхових безбројних деривата, и продуката распадања. Тако се мало по мало развила нарочита физиолошка хемија, једна наука успесима богата, од које у будућности очекујемо још даље најважнија објашњења. С тачнијим познавањем органских материја, природно, проширило се у великој мери и наше лознавање хемијских нроцеса на чијем нормалном току иочива одржавање живота. Физиологија дисања, справљања крви, узимања и лучења материја доби брз полет са побољшањем хеми.јско -Физичких метода, са проналаском Пфлигерове живине иумпе и других важних апарата; варење беланчевина, масти, угљених хидрата и улога коју при том имају пљувачне жлезде, желудац, јетра и панкреас бише успешно објашњени обпмним и трудн м експери.менталним огледила. Елода Бернара, петенкафера и Фојга, Пфлигсра, Хајденхајна и многих других. Норед хемијског разви се истовремено и физичкн иравац у физиологији . У борби са витализмом ко.ји је сматрао да је за објашњење живота нужно усвојити нарочите виталне силе и који је тиме поставио оштру границу измећу анорганскога света и живих створова оснонно правило тога правца било је: да су и организми потчпњени владавини општих природиих сила. Као звезда водиља поста Роберт Мајеров и Хелмхолцов закон о одржању енергијс; највиши циљ тога испитивања јесте увођење Физикално-математичких метода у физиологију, помоћу којих је постало могућно, мерећи и бројећи, да се продре у суштину процеса живота и да се тачно упознаду различите врсте енергије, које се разликују на механичку, хемијску, топлотну и електричиу. Тада наступи она славна периода у којој Физиологија би обогаћена једнпм апаратом са најразноврснијим инструментима, који су са особитим оштроумљем пронађени. КимограФионом и миограФионом успело се на нагарављено .ј табли помоћу граФичких метода да се са највећом тачношћу представе и мере најмањи покрети живих органа, срчаних и судовних дуварова и мишића. Галванометар и реокорд, индукциони апарат ди Боа-Рајмона и тангентнаг бусола одомаћили су се мећу инструмнтима сваког физиолошког института ради испитивања електричних иојава при раду мишића и да би се мерила брзина нервне надражљивоети. Хелмхолцов ОФталмоскоп и Чермаков ларингоскоп омогућили су испитивачу да загледа у унутрашњост два важнија органа и унапредили су практично лекарство за два џиновска корака. Усавршавање Фпзикалних инструмената за Физиологију напредовало је до самог измака деветнаестога века. Сваки нов проналазак у физици служио је истовремено и физиологији и лекарству. И тако је