Prosvetni glasnik

радња главног дросветног савета

839

IV Саслушан је пиемени реоерат г.г. Јелеика Михаиловића и Николе Дазића, проФесора реалке, и Ристе Николића, проФесора II београдске гимназије, о кљизи: „Основи математичке геограФије" за VI разред средњих школа, коју је у рукопису поднео г. Тодор РадивоЈевић, проФесор шабачке гимназије. Тај реФерат гласи: Г,лавном Просветном Савету Ирегледали смо у рукопису Основе Шатематичке Географије за VI рарзред средњих школа од г. Т. Радивојевића, проФесора у Шанду, и част нам је о томе поднети одену Главном Просветном Савету. Нисац је умео да одабере ваљане изворе, на основу којих је дридремао овај рад, алц да један уџбеник буде ваљан, није то довољно. У овоме раду има недостатака, како оддггих тако и у појединостима. Пре свега Ј'џбеник је одширан, биће на 7'/ 2 штамданих табака, а то је много и за предмете од 3 часа недељно, а Математичка ГеограФија у VI р. има само 1 час недељно. Та је мана потекла отуда што у уџбенику има понављања иојединих одељака (на пр. о геоФизици, земљиним појасевима), који су ученицима познати и из учења Физичке ГеограФије (V разред). Уз то је уџбеник ошпиран и зато, што у њему има излишних детаља (набрајање иојединих писаца и година, када су живели), даље није означено, који су одељци споредни и према томе, који би били штампани ситним словима. За тим није поднео црилоге (слике и скице), те се није могло ништа рећи, јесу ли оправдани или не. Али осим тих у овоме раду има и других недостатака и цогрешака у обради појединих одељака. Многе одељке, важне у Математичкој Географији , писац је слабо обрадио. — У одељку „Звездано небо" вели се, да је то „простор у коме лебде сва небесна тела нли звезде". Небесним телима називају се чланови Сунчевог система, а звездама некретнице. По њему би звездано небо било од Сунчевог сисгема и звезда. Међутим зна се, да нису само то чланови неба (не помињу се на пр. небулозе и др.). Сав је тај одељак сувише кратак и несређен. — И одељак о „некретницама" израђен је у кратко. Требало је рећи коју реч и о физичкој природи звезда, о њиховим групама, разликовати звездана јата од констелациЈа. Вредно је поменути зодијачке и циркумполарне констелације, а неумесно је уводити нове инзиве за констелације, које су већ иознате ио своме називу, на пр. Мали Медвед или Мала Кола писац назива „колица". Даље кад је рекао, да се звезде „Свакако јављају у истој величини и светлост им је исте јачине", јамачио није хтео водитн рачуна о многобројним стално променљивим зве'здама, међу које спада и Сунце или о т. зв. темиорерним звездама итд. Нигде није поменуо одлику звезда од планета н др. по њиховој сциниацији итд. Маглин (небулозе) морају доћи под засебиим насловом, а не као „некретнице". — У одељку „Сунчани систем" погрешно се наводе метеорити као чланови сунчанога система; писац је јамачно мислио на метеорске ројеве и метеоре. — У одељку о Сунцу требало је рећи оно, што се тачно зна о н.ему и што је најважније. У место тога унета су само хипотетична мишљења. Писац вели, да се Сунце састоји од Фотос ®ере и хромосФере, од којих је „ФотосФера усијано бело језгро, чији је хемијски састав неиознат..." То је нетачно. Под именом Сунце сматра се: само тело сунчево и његове