Prosvetni glasnik

18

ПРОСВЕТБИ ГЛДСЛИК

Ово неколико иримера довољно је па да се види, да у ногледу метода ова хемија не одговара захтевима једног доброг удбеника. Поред тога у овој књизи има доста и погрешака. Да наведемо само неколико примера: У самом уводу писад помиње некаква „хемијска тела". Међу тим зна се само за Физипка и геометријска тела. Погрешно је речено на стр. 3. даје глина аморван минерал, јер глина у опште није минерал. Погрешно је да „уетајала вода нема свеж укус и није за пиће", за то што је из ње „изатао сав ваздух". Погрешно је да у води има скоро 35°/ 0 апсорбованог кисеоника. Сто литара воде на температури 0° раствара само 4,85 литара кисеоника. Погрешно се помиње закон о простим размерама код примера за закон о умноженпм размерама. Код поделе тела на органска и неорганска учинио је писад такође погрешку идентификујући органска са живим телима. ,,Природна(!) су тела", велЛ, двојака: мртва или неорганска и жива или органска. Према томе је со неорганско, дакле мртво тело, а шећер је органско, дакле живо! Оа свим погрешно писац сматра киселине као хидроксилна једињења, и на рачун тога застарелог схватања, које је у осталом са свим одбачено, за халогеноводоничне киселине каже, да се изузетно називају киселинама, и да је њихова „сличност са правим киселинама само у томе, што им метали заступају водоник"?! Уџбеник овај није ни потпун; празнине се нарочито осећају у минеро -Физици. Уз то ни начин излагања није онакав, какав мора бити у школској књизи. Да наведемо само један пример: „Кад у молекилској тежини хлорводоника видимо само једну атомску тежину водоника. и једну атомску тежину хлора, а у молекилској тежини воде две атомске тежине водоника спојене с једном атомском тежином кисеоника, онда то значи, да је привла^на снага хлоровог атома једнака с привлачном снагом водониковог атома, а привлачна снага кисеониковог атома два пута већа од привлачне снаге водониковог". (Говор је о валенцији елемената, стр. 3'7.). Из ове дугачке и нејасне реченице излази као да је валенца мера за а®инитет. Уопште књига је написана сувопарно и шаблонски. Што се новачења у терминологији тиче, греши г. Станојевић ако мисли, да ће на овај начин иомоћи српској хемијској терминологији, јер заборавља да је терминологија ствар навике, а та се навика не ствара у гимназији. Али како је ово први покушај хемије и минералогије за IV разред по данашњем програму, то смо мишљења да се може допустити привремена употреба овог уџбеника, као нриватно издање. 1. Октобра, 1908. под. Београд. Савету благодаре на поверењу Д-р Жарко Т. Деко Д-р Светолпк П. Стевановић, проФ. I б. гимн. Чед. Петровић, лроФ. београдске реалке Гхдавиом Просветном Савету 0 учбенику „Основи хемије и минералогије за средње школе" од Драгутина К. Антића, проФесора, који нам је Главни Просветни Савет, уз акт