Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Добра вода за ниће не 'мора имати расгвореног кисеоника. Погрешно је, да се у води надази растворен калциумкарбонат. Није истина, да се водоник „не употребљује за пуњење бадона". Погрешно је, да водоник не помаже горење других гасова. Погрешна је она оштра подеда елемената на етр. 25, као и деФиниција киселина. Нетачно је да се „бела магла", која постаје из амонијака и соне киселине зове амонхлорид. Није истина, да се амонијак добија из „течности нужника и помијара". Са свим погрепшо и нејасно исказан је закон о запремннским односима, но којима се елементи у гасовитом етаљу једине. Погрешно је, да се вештачке минералне воде граде „кад обичној содној, води додајемо разне соли". Нејасно је и непотпуно предс-тављена царска вода. Погрешно је да се арсеноводоник распада на своје састојке онда „кад у његов пламен унесемо хладну норцеланску плочу". Боја арсендисулФнда није жута већ црвена, а боја арсентрисудфида није црвена већ жута. Формула халкоиирнта није Си8 -)- Ге8. Место назнва оксидне руде писац употребљава назив „праве руде" (?) Нејасно је представљено добијање амонсулФИда. Псто тако нејасно је представљено и Фракдионо дестнлисање. Нетачне су дефиниције алдехида и киселина. Није истина да је хартија „добивена из дрвета" „најлошија". II ш дрвета се може добити врло Фина хартија. Фенол или карболна киселина није „Фенол -карболна" киселина. При описивању елемената боље је поћи прво минералошким нутем тј. описивати једињења, која се у ирироди налазе, па тек вештачка. На пример: боље је прво опнсати антимонит, па тек онда антимон и др. његова једињења (окснд-хлорид) Напослетку напомињемо да је ред био, да нас писац унозна са делима, којима се при изради ове књиге служио, јер он у ноговору вели: ,, При изради овога дела служио сам се разним страним и домаћим писцима, од којих су нека места и по з ај мљена", а замерамо му што није израдио прегледан садржај дела. Ну и поред ових замерака мишљења смо, да се и овом уџбенику можедопустити привремена употреба у нашим средњим школама, јер има доста и доброг материјала. 2. декембра 1908. год. Београд. Савету благодаре на поверењу Д-р Марко Т. Леко Д-р Светолик II. Стевановић, про®. I б. гимн, Чед, Петровић, проФ. београдске реалке. Сасдушавши ове реФерате Савет је после довољног обавештења одлучио: да се одмах расиише стечај за израду државног уџбеника за, Хемију с Мипералогијом за IV разред средњих школа, а да се дотле — према оддуци веКине — може допустити привремена употреба напред поменутих уџбеника приватног издања у нашим средњим школама. На име хонорара одређено је за оба уџбепика сваком ре®еренту по 40 динара.