Prosvetni glasnik

22

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

VI Саслугаан је усмени реФерат г. д-ра Светолика Стевановића, проФесора I београдске гимназије, ванредног члана Савета о књизи „,/1еонардо да Винчи" од д-ра Божидара С. Николајевића. Према овоме реФерату Савет је одлучио: да се књига „Деонардо да Винчи" од д-ра Божидара С., Николајевића може иреноручити за школске књижниде средњих и стручних школа и за поклањање ученицима виших разреда средњих школа и стручних школа, а ако има могућности да би требало известан број ове књиге и откупити. VII Саслушан је реФерат г. д-ра Светолика Стевановића, проФесора I београдске гимназије, ванредног члана Савета, о „Народним Новинама", које уређује и издаје г. Живојин Дачић, секретар Универзитета. Тај реФерат гласи: Гхдавиом Просветном Савету Угледно место, које школа заузима међу средствима за народно просвећивање, створило је заблуду да је она зато и довољна. Отуда се и данас тврди, да је наш народ непросвећен само за то, %:то нема довољан број школа. Али кас) да се почиње увиђати, да је то само заблуда, јер се све гласније чују приговори, данново школа што имамо не дају жељене резултате, те није очекивати да ће народна нросвета коракнути, ни кад имаднемо већи број школа, ако им се не притекне у помоћ оснивањем народпих кпижница и читаоница, растурапем иоиуларних саиса и новина; држањем јавних иредавања — у кратко: ако се и код нас не примене методе, које се код дртгих народа с успехом употребљују. Истичемо нарочито, да је такав рад за нас у толико нотребнији, што је основно, сиетематско школовање кратко, те оставља слабе утиске који врло брзо бледе. Рећи ће се можда, да покушаји чињени у томе смислу код нас, нису донели позитивних резултата. И то је истина, али су за то најмање криве методе. За свако предузеће потребна су матернјална средства и добра организација, а чињеним нокушајима, не само да је недостајало и једно и друго, него није било ни ногодних личности, без којих у овоме иослу апсолутно не може бити успеха. И кад би се дентрална просветна управа хтела правдати, што тако мало пажње поклања једном тако важном питању, могла бк као разлог навести, да није имала људи за тај носао. Јер, ко хоће да просвећује народ, мора на првом месту говорити народним говором; мора познавати навике и тежње народне, једном речи мора разумевати и он народ и народ њега. Ово дравило важи, па било да се просвећивање врши дутем сдиса и новина, било живом речи. Од свнју поборника за народно просвећивање овим иутем несумњиво је највећи успех доказао проФесор ЈКив. 0. Дачић. секретар Универзитета, јер је на.јбоље схватио улогу народног дисца и народног учитеља. „Народне Иовине", које он уређује, растурају се у 14.000 примерака, а чита их, може се слободно рећи, добра половина нашег писменог становништва. То је такав успех, да му се може зарадовати сваки родољуб, јер разбија заблуду да наш народ „не мари књигу" и „нема времена за читаве".