Prosvetni glasnik

ПРОСВИТНИ ГЛАСНИК

3. Настава срествна и књижнице. 4. Васпитање. 5. Уснех и одене рада. III Наотавници и наставнице. 1. Спрема учитеља и учитељица. 2. Рад у школи и ван шкоде. I Спољашња страна. 1. Оргаиизација народних ш^о^ла. По садашњем закону о народним игколама у састав ових шкода долазе: дечја забавишта, основне школе и иродужне школе. У местима, где нема дечјих забавишта, а деца нису знањем језика приправна за наставу у основним школама, постоје ирииравни разреди. За одрасле неписмене отварају се т. зв. вечерње школе. Број ових шкоиа врло је раздичан. Дечје забавиште државно је само једно у Београду, а осим њега има приватних нди општинских још неколико у Београду и по једно у Шапцу, Ваљеву и Књажевцу. Приправних разреда има у источним крајевима Србије око 100. Основних школа има око 1.300. Продужних и вечерњих школа било је око 50. Еад се, пак, упореди оно, што у закону пише о овим школама са овим како је у ствари, како је изведено за ово неколико година од како садањи закон постоји, онда се истиче један неочекиван закључак: Ни једна од ових школа није изведена онака како закон ироиисује, како се законом циљало и хтело. Дечјих забавишта као да и нема, кад их је оволико. А ништа се није предузимало да их буде више; ништа се није предузимало за спремање забавиља; ништа није чињено да се досадања уреде модерно; у њима раде и такве забавиље које ни појма немају о забавиштима; а надзор над њима или не води нико, или им рад прегледа неко, који такође не разуме шта су то дечја забавишта. Приправни разреди треба, по смислу закона, да се отвара.ју где нема дечјих забавишта. Међутим усред Београда има два приправна разреда и ако овде има дечјих забавишта, и ако се бар овде, место нриправних разреда, требала и могла отворити дечја забавишта. Остали приправни разред^ по Србији, ако се нису могли сви претворити у дечја забавишта, могло се бар негде то учинити, или бар иокушати; а нити је где год то чињено, ни покушавано, нити је, изгледа, коме тако што и падало на памет. Међутим, ако се приправни разреди, не могу сви претворити у дечја забавишта, требало би барем рад у њима да се врши више-мање као и у дечјим забавиштима, т. ј. да уз песму, игру и забаву деца уче говорити. Дечја забавишта су најинтересан-