Prosvetni glasnik
52
ПРОСВЕТНИ ГДАСНИК
4. Шдрхлс^и одбори, издржавање и похођење 1Ш ^о*ла. У напред се мора рећи: да ће у овом одељку бити најмање ружа, а највише трња. Овде ће се открити оно најбодесније место на теду наше народне школе; болесно толико, да се с небројено много страна чује запомагање: аман, шшозите, спасите школу! Готово се може рећи, да се о нагаим народним школама данас стара сваки и нико. Оне су као оно сироче, које нема родитеља, него се о њему старају многи неки рођаци и пријатељи, па код једног руча, код другог вечера, трећи му нешто купи, четврти од старог преправи; а и код толиких „старатеља*, оно је често гладно и голо. Главно старање о школама је у рукама школских одбора; а где год устреба, њима у помоћ притичу полициске власти. Све је то у закону доста добро написано, али која вајда, кад се не врши. Установа школских одбора у начелу је модерна и добра, јер је тиме дато народу учешће у старању за школу његову. Али је све то искривљено или изиграно. Данас има три врсте гаколских одбора: Једни савесно и ревносно врше својс дужности и рад њихов налази потпоре код опгатинских и других власти. Други раде ревносно и савесно, али никакве користи нема од тога, кад се регаења њихова не извргаују: гато одбор реши, председник не изврши; што се у буџет унесе, то се при одобравању скреше; а што се одобри, новац се не нрими; за неуредно шиљање ђака у школу одбор родитеље казни, али нредседник не изврши и т. д. Трећи пак школски одбори стављају себе у такав положај, као да их је општина ту изабрала, да штите интересе општине од напасти школине. И чим што год учитељ затражи за школу, одмах се одговара: нема се, гледај, учитељу „само што је најнужније, а то ћемо други пут"; кад дође да се родитељи неуредних ђака казне, школски одборници бране свога сељака од школина и законска захтева, као да ови захтеви долазе од каква туђина и непријатеља. Школских одбора ирве врсте има најмање, трећих много више, а највише оних других, који, сироти, све хоће, али немају с ким ни са чим. Каквих има случајева и колике су невоље у издржавању и похођењу школа, најбоље ће се видети из ових примера, који се налазе у извештајима школског надзорника: а. Издржавање школа. Школе немају ни писанке, ни креде, ни дрва за гориво. У једној школи учитељ је сам куповао ђацима књиге, само да би имали из чега учити; у другој је учитељ куповао писанке и цртанке, у трећој се цео разред служио са 4 читанке. У .једној је школи сунђер први пут купљен за испит, ђаци нису иавикли на њега, па га држе у руци, а