Prosvetni glasnik
4*
ШКОЛСКИ ЛЕТОПИС
51
Исто се може постићи и на један краћи и јевтинији начин: Треба израдити, штамиати и бесплатно школама посдати једно упуство о уређивању школских башта и дворишта. У њему би се разложпдо чему треба да служе школске баште, како их треба уређивати, како огледе изводити и како ске одржавати у вези с наставом у школи. Тек лосле тога може се с правом тражити и очекивати од учитеља бољи рад у школским баштама. Али у исто време треба онда и од школских надзорника захтевати, да и они разумеју и овај посао, те да би га умели оцењивати и давати упуте где буде требало. Данас се многи учитељи у овоме разумеју више од својих надзорника, и није редак случај, да учитељ води надзорника по башти и показује му свој рад, а овај гледа у то као неписмен човек у књигу. А надзорник треба и у том да се разуме, ако не више, барем колико и учитељ. Кад то буде, онда неће бити ниједне наше народне школе без школске баште, а те баште неће, као данас само подмиривати потребу учитељеве кујне, него ће бити саставни део учиониде и наставе школине, и то не само наставе из пољопривреде, него и из др. предмета. После ових наномена има још да се помене и то, што се данас на више места дешава спор око школске баште између учитеља и школског одбора, или између учитеља самих. Спор је око прихода из школскебаште. По овом питању требало би начелно усвојити ово: од школске баште треба да имају користи и школска општина и учитељ. Али та корист не треба да се састоји у дељењу главица купуса и лука из школске баште, него општини је корист у оном што деца у башти ново науче и у знању собом кући однесу, а плод из баште ирипада учитељу за труд. А где се правилно ради у школској башти и где се више изводе разни огледи, ту и не може бити великог прихода и плода за кујну учитељеву. Напред је већ казано, да школска башта не треба да је велика. Пола хектара, колико садањи закон прописује, сувише је много. Не 50, него 5 ара је доста. Где има више земљишта, тамо нека буде одељака за производњу нечег у већој количини и ту могу школски одбор и учитељи делити приходе на пола, на трећину, четвртину, према ономе ко је више уложио новца и труда докле се до извесног прихода дошло. Где је више учитеља и учитељица, свима треба дати једнака права у школској башти. Али уз та једнака права, морају ићи и једнаке дужности, т. ј. да сви буду дужни у њој радити, па после и плодове брати. Управитељ ће имати више права само ако је уложио више рада. 1
1 Једна се утатељица жалида школском надзорнику, како њој удравитељ не да нн један гроздић из школског випограда. Надзорник је ту жадбу цримио као оправдану, а није запазио, да се та учитељица сетила да узме учешћа у шкодском винограду тек кад је видела зрело грожђе. Но има случајева, да се управитељ начинно газда н онде, где је затекао готов внноград иди воћњак.