Prosvetni glasnik

86

11Р0СВЕ1Ш1 ГЛАСНИК

ђасћћиие, и амФиболског андезита из Бољеваца, који је веома аналоган амФиболском андезиту из Ејпсоп с!е 1а У1еја и са Моп1е Ноос1. 3. Проф. д-р Свет. Ј Ј а,довановиЛ говори о интересантној појави контактног метаморфизма у неогенским угљенитим слојевима код Ј арандола близу Рашке. — Појава контактног метахорФИзма у неогенеким угљенитим слојевима, доста је ретка, и врло је мало досад ближе проматрана. Ово долази с тога што тамо где су избијале млађе ерупције случајно нема млађих угљенитих терена, а где ових има врло је ретко било млађих ерупција. Интересантан пример ове врсте даје нам угљенити терен у Јарандолу. Одавно је већ познато да се тамо, у неким нарочитим песковитим шкриљцима, налази фосилни угаљ који је тако изврсног квалитета да се нотнуно може упоредити с правим каменим угљем, иа још и многе од њих знатно премаша. У рударском погледу ово је, дакле, прави камени угаљ; међутим терен у којем се појављује јесте један мали слатководни басен, који спада у исту врсту са сличним угљенитим басенима у Драгачеву, код Ивањице, Ариља, Такова, Бруснице, Вољавче. Д. Сабанте итд. — одговара, дакле, „меданопсидним лапорима", те ће према томе, каоштојето Павловић утврдио (0 меланопсидним лапорима итд., стр. 18), бити миоценске старости. Први податак о овоме терену имамо од рударског инжињера С. Гикића, који се у извештају о своме путовању по рудничком и чачанском округу и њега дотиче (Рударски Годишњак, I, стр. 482), наводећи: да је угљени слој различите дебљине (местимице преко 10 м., а местимице само 1 м.), да му повлату и подину чине „неки пешчани шкриљци", идамује „лежиште јако поремећено услед ерупције трахита, који се простире од Брвеника преко планине Радуше". На основи овога унео је затим Жуј овић у своју Геологију Србије (I, стр. 110): да је баљевачка котлина у Ибру значајна и са Терцијара „у коме има доброга лигнита", и да јо лигнит најмоћнији (до 10 м.) код Јарандола, „где лежи између песковитих шкриљаца". Што се тиче навода да је угљени слој поремећен ерупцијом трахита, у њ се Жујовић није ни упуштао, сматрајући га сигурно као неку грешку у проматрању, као што је и Радовановић, уређујући поменуту књигу Годишњака, целу ову ствар ставио под питање. Заиста, пре петнаест година није још био познат велики значај Фације меланопсидних лапора за већину наших слатководних угљенитих терена. и држало се ,ла су ови махом плиоценске старости, и то знатно млађи од ерупција трахитских стена, те се није ни могло узети да их ове пробијају, у толико пре што је Гикић целу ствар само овлаш додирнуо, не одређујући бдиже ни квадитет самога угља; уз то је по његовој поменутој белешци изгдедало као да се у Јарандолу налази само обичан