Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

285

XII Саслушан је писмени реФерат г.г. Сретена Пашић, управитеља Вигае Женске Школ.е у Београду, и Љубомира Протића, управитеља Више Женске Школе у Београду, о рукопису „Другарица", који је Савету поднео г. Мирко М. Поповић, учигељ из Тибужда. Тај реФерат гласи: Г^лавном Просветном Савету Пнсмом од 11. ов. меседа, СБр. 18., наредно нам је Гдавни Просветнн Савет да ирегледамо и оценимо: може ли се превод руске књиге Другарица иреиоручити за ноклањање ученицима основних школа о годишњем испиту и за књижнице основнпх школа. Ми смо овај посао урадили и овим имамо част доставити своје мишљење Гл. Пр. Савету о нрегледаној књизи. * Другарица је повећа књига, а намењена је мањој деци. Она је илустрована, и преводилац у свом писму Министарству вели да ће сваки чланак и на српском имати своју слику, као што је и на руском језику. Циљ је ове књиге да се у деце подстакне интересовање за предмете из спољашњега света и да се на лак начин, више као слутајно, татајући и ову књигу, упознају и проутавају. Намера је ова добра и педагошкн оправдана. Писац (нека Рускпња Бостромова) само је погрешио што у избору предмета, који се у књизи обрађују, није имао бољег плана и распореда, а донекле и бољег избора предмета. Он саставља књигу за малу децу, а говори и о таквим иредметима за које се мала деца не могу лакше заинтересовати. У такве предмете рачунамо понеке детаље о мравима, пчели, камили и њеној грби, пустињи Сахари и т. д. Или, кад је већ узео више предмета, јер је књига прилично велика, онда је требало одвојити за малу децу само оно што одговара њиховом узрасту и њиховој сиособности за разумевање, а теже ствари, као предмете који могу интересовати старије ученике, дати одвојено старијим ученицима. И сам је иисац опазио тешкоће, што није овако урадио, па зато је и могло доћи на стр. 148. ово: „Миша је дуго посматрао ову машину (за вршење). Он је волео да зна како је она направљена. Зато упита оца. Отац му само рече, да она има добош и вејалицу. А кад порастеш, Мишо, велпки и кад будеш о томе учио, сазнаћеш како је направљена цела машина. А сада не можеш још ништа да разумеш." — Морам учити, само то да сазнам, рече Миша". За многе предмоте, који су у ову књигу унесени, могли су овако исто да кажу и отац и син. А да је писац одвојио предмете, како мн мислимо да је требало, онда се не бп десило да се у једној књизи говори како Миша воли дрвеног коњића, како се њим игра, како гради лутке од хартије, како му мајка прави лутке, а иосле како се тај исти Миша интересује соним рудницпма, историјом пуноглаваца, мапшном за кошење, вршење и т. д. Али ово су погрешке пишчеве, који и градиво у књизи није смншљеније распоредио. Он зато говори ирво о камили и зашто она има грбу (стр. 55), о напагају (стр. 15), о мајмуну (стр. 16 и 17), иа онда о кокошки, квочки, иилићима, јагоди и ветру (стр. 106, 108 и др.) и т. д., а ово једва да би се могло ма чим иравдати.