Prosvetni glasnik

1034

ПРОСВЕТН0 ГЛАСНИК

дирати и преводити класике. Пред њима ће бити ствари школске, више-мање већ иознати, па треба језик у почетку да знају толико, кодико да умеју иитати и да разумеју објашњавања уз оно што ће гледати; јер гледањем ће највише научити, за шта очи хвада Богу имају. Ето, на тај начин, ми мисдимо, да можемо за ненуну годину дана добити довољно спремних кандидата за сталле школске надзорнике; ако не одмах и потпун број за сва места, оно бар довољно н>их којн ће посао разумети и који ће посао правилно започети и друге, ,још неспремне, у послу упућивати. Требада гтоменемо и то, кад је наЈбоље да ови изасланици проведу на страни. Могло би се рећи, да је најбоље да то буде у средини године, кад су школе у најбољем раду; али ми мислимо, да је врло важно да они тамо виде крајеве, почетак и завршетак школске годиие. Најбоље би било да проведу делу годину, али кад то не може бити, онда треба да оду у другој половину шк. године и да остану до краја те године, те да виде резултате који се у чему постижу. Потребно би било да, макар и најкраће време, проведу у почетку шк. године, те да виде кико се у чем почиње рад; али је још нотребније да они проведу и један месец тамо преко Ферија, те да виде шта се и како тамо чини за то време: да виде оне курсеве разне, који се тада нриређују за учнтеље, (јер ће се и код нас то морати чинити ради допуне учит. спреме), да виде како се школе оправљају и за другу годину спремају, да виде шта се преко Ферија чини за ђаке (санаторије и летње колоније ђачке), а шта учитељи тада раде (учитељски скупови, путовање) и т. д. Ето тако и на тај начин ми мислимо да треба спремити кандидаге за сталне шк. надзорнике. И само на тај начин спремљени школски надзорници донеће и у школе наше унети оно, што данас немамо, што нам треба и без чега не можемо имати народне школе такве, какне захтева иотреба нашег одржања и наиредовапа у данашњем добу међу народима културним. Још једну важну напомену имамо да учинимо. У будућем нашем сталном шк. нудзору мора све бити друкче, него што је било у садашњем и пређашњем, па чак ни :лме не треба исто задржати. Име „надзорник" свакако треба заменити другим именом. Јер прво, то је име у неколико ружно, друго није тачно и треће, то име упућућује на. ногрешно схватање целога тога носла. То име казује и упућује на само надзиравање (које се после често претвори у само „нажиравање"); а овој установи не сме то бити једини, иа ни главни посао. Томе школском старешини није задатак, да само иде од школе до школе, па само да контролише и надзирава; да прети и кажњава. То долази на друго и треће место, а прва и главна његова дужност је да обавештава, упућује, придобија и одушевљава за бољи рад. Ои