Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

97

идеје, нојмове о кремену и нростору, морална схватања, као схватање нраведнога, допуштенога, лепога, доброга, итд. Укратко. наш посао није више у томе, као посао мајчин, да будимо идеје код детета. Нагаи ученици нам долазе с готовим пдејама; ми имамо само да дамо тим идејама нова имена. * Интелектуална Формација наших ученика допушта нам дакле да знатно скратимо детињску периоду, периоду природног учења. Који су карактери природног учења? 1. Одрасла особа доставља речник детету без другог превода до асоциације речи и опаженог предмета. 2. Она му доставља тај речник без реда, према случају свакодневног живота. 3. Она му доставља ироменљиве облике речи, то јест граматику, без уопштавања, без правила. 4. Она му доставља речи једино преко чула слуха, без граФичког предсгављања. 5. Примајући постепено ове разне елементе, дете их прилагођава себи и, једино помоћу неразмишљеног подражавања, служи се њима да сад само изрази своју мисао. Остављајући да доцније испитамо поизближе сваку од побројаних тачака, допуштено је нретпоставити још сад да гаколска метода неће бити нриморана да ропски подражава неред који влада природним учењем. Године нагаих ученика и њихова интелектуална Формација допустиће нам да уведемо известан ред у изучавање речника као и граматичких облика; исто тако, чисго усмено преногаење језика изгледа да мора да иде уз известан темиераменат: читање и нисање, смигаљено употребљени, моћи ће јога од иочетка корисно припомоћи да се задржи реч која се чула гледајући написан или нагатамиан знак. * Што се тиче изостављања или употребе превода, хоћемо ли моћи без незгода да се послужимо исгом слободом? Загато не бисмо употребили, за тумачење страног језика, први језик који деца већ знају? Зар то није најзгоднији поступак? — Најзгоднији за проФесора можда, али не најкраћи, као што ћемо видети. Узмимо на пример реч ротте (јабука). Учећи свој матерњи језик, мали Француз види плод где стоји пред њим на столу или виси на дрвету; у исти мах, изговара се пред њим реч ротте, и уз то се показује на предмет. Ако се опит буде понављао, нераздељива асоциација створиће се између ове две перцепције, једне чуда вида, ' друге чула слуха; једна двочлана једначина образоваће се у памћењу • ш >ооветни гласник, i књ., 1 п 2 св., 1910. 7