Prosvetni glasnik

98

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

детињем: ротте = ф. Ова два члана чиниће у будуће једну тако присно везану заједницу да ће предмет кад се види неизоставно изазвати реч и да ће реч кад се чује неминовпо изазвати сдику иредметп. Претпоставите сада да исто дете ја хоћу да научим доцније, кад му буде 10 година, реч Ар{'е1. Ако будемо поступили, као при при. родном учењу, путем непосредног сазнања предмета, јасно је да ћемо добити, као у ирошлом случају, просту једначину: Ар/'е1 — ф. Ако, на против, ја ирибегнем преводу, ако кажем: реч Арје1 значи на Француском ротте, радња ће се компликовати једном новом једначином; уместо двочлане једначине, ми ћечо имати следећу трочлану једначину: Арј"е1 = ротте = 0; уместо једне интелектуалне радње, ми ћемо имати две. Од ова два поступка која смо сад сравнили, превод је дакле дужи пут; он је представљен једном сломљеном линијом, док је по- ступак непосредним сазнањем предсгављен правом линијом. Ми смо још изабрали две усамљене речи, које тачно одговарају једна другој. Али ствар није тако проста кад се тиче група речи, израза и идиотизама. Поредите разне начине исказивања времена на француском, немачком и енгдеском. То нису само различити изрази, но различите аритметпчке операције. Каква тешкоћа да се усади у главу детињу да се дванаест и четврт преводи са четврт на један , да се један ат мање четврт каже немачки три четврти на један сат! Употребом сатног циФарника, све се упрошћава. Ученик заборавља Франиуски израз; он га не збуњује више. Одакле долазе грешке које странцп праве у нашем језику? Зашто они кажу: је угепЛгаг с1е потеаи, )место је ге^геппгаг; је пе зигз ра& соп1еп1 апес поиз, уместо је пе зигз раз соп1еп1 с1е ^оиз? Они преводе. Г. Бреал има дакле пуно право кад каже да, да би се научио један ^ други језик, треба најпре заборавити свој матерњи језик. Закључак: наша метода базираћо напринципу изостављањапревода. Али да ли је то изостављање увек могуће? Начини тумачења директне летоде. Ми имамо сви, урођен или наследан, један језик ранији од матерњега; првч служи као речник другоме. Тај урођени језик, то је језик изражајних покрета. Доиста, сви покрети душе, покрети мисли, осетљивости, воље, теже да се покажу споља извесним телесним покретима, кретањем мишића на лицу, или модулацијама гласа. Нехотичне у почетку, код јединке као и код врсте, те спољне маниФестације постају поступно хотимичне и, од тада, оне чине једно помоћно средство које допушта сличним бићима да саопштавају једно другом своја унутрашња стања. Јер ти знаци нису самовољни. Како је природа људска