Prosvetni glasnik

166

[ГРООВВТНИ ГЛАСНИК

читаио је писмо Попечитељства, које тражи мишљење Школске Комисије о оснивању „једног учитељског заведенија", о чему се већало на шестом састанку. Вреди споменути да су „сви чл.енови били једномислени о прекој нужди овог педагогичког заведенија и то да буде с интернатом у Крагујевцу, јер ту има доста празни нравитељствени зданија, и да треба послати једно два способна лица у стране земље да провиде како су тамо устројена педагогичка заведенија. Рок учења речено је да траје три године, а примали би се само они који су полугимназијалне разреде свршили, а морали би се нисмено обвезати, да по свршетку наука педагошки неће тражити нравитељствену службу, него да ће у име признателности исто у званију учитељском остати". На састанку од 12 еептембра 1850 г. прочитано је писмо Попечитељства Просвепггенија, које шаље: мненије свију управитеља гимназије и полугимназија о томе, како би се имао предавати у реченим заведенијама латински језик па да ученици у њему боље него до сада напредују и наложило је комисији да овај предмет „размотривши и пресудикши своје мненије о исгоме реченом Попечитељству поднесе". 24 марта 1851 г. питало је Попечитељство: Како би се могла уредити плата учитељска, о чемује нарочита комисија дала мишљење, па сад пита оно о томе и Школску Комисију. 10 септембрао. г. (1851)Попечитељство је послало на преглед план о предавању Француске литературе у Л -Ицеуму, који је саставио Матија Бан. На састанку од 5 новембра 1855 г. прочитано је питање Попечитељства Просвештенија: „Да ли би добро било нри Лицеуму завести катедру за србску историју и књижевност и ком лицеумском разреду да припадне предавање речених предмета". (Решено је да се одговори да би добро било, али да се још одложи...). На састанку од 26 новембра 1852 г. прочитано је писмо Попечитељства, које тражи мишљење комисијско: „Колико треба соба и у коликом простору и изгледу за једно заведеније школско у ком би се налазио Л.ицеум и гимназија са нужним собама за предавање, са салама за збирке природословне, Физикалне и математичне, за библиотеку и исните; и осим тога за обиталиште до 150 питомаца". У седници од 18 маја 1853 г. саопштено је да је Попечитељство послало на оцену: план за заведеније за васпитавање женске деце од А. Шпачека, који је добио одобрење да може отворИти приватну школу за васпитање женскиња. 3). Прегледала је школске књиге, којих је већ било и које треба да се прештампавају, као и књиге које су јој непосредно подносили њени чланови или им је она наређивала да их напишу или преведу. Ево неколико конкретних случајева и за њен рад у овом правцу: у првој седници први је посао био да прегледа школски буквар, и „желећи олакшати деци учење писмена, решила је, да се наша писмена, не зову више: аз, буки, веди, нити; а, бе, ве, него: а, б, в, г, д, итд." Одмах за овим прегледана је штица, и „будући је ова одвећ велика, закључено је: да се само грађанска писмена печатају на половини садашње штице с обе стране, а црквена нисмена да се ставе само у буквар". За буквар се нашло да је такође велики, „.јербо се с њиме у .једно печата и мала читанка, па тако за децу потребитих родитеља скупо стаје, зато је комисија решила, да се у напредак за себе нечата буквар, а за себе читанка. Но да би што бољи буквар,