Prosvetni glasnik

3*

РАДЊА ГЛАВНОГ 11РОСВЕТНОГ САВЕТА

167

као прву књигу, која се деди даје, имади, одредида је комиеија своји пет чланова, да нов буквар израде и комисији на размотрење предаду". У трећој седници решено је поред других ствари да се Свештсна историја и кратки катихизис скрате, да се изради нова рачуница „краћа и разговетнија", јер садашња рачуница „вешти људи кажу да је за децу неразговетна". У овој седници обећао је Ј. Гаври.довић саставити „Земљописаније Србије и европске Турске", К. Цукић и Љ. Ненадовић „радиће на граматики србској и то сваки за себе; осим тога обећао се Љ. Ненадовић сочинити кратку Србску историју и Писмене саставе". „Ф. Христић, М. Сиасић и К. Цукић сваки за себе радиће на рачуници". Филип Христић написао је Прва знања, које књиге пре није бпдо, и предао комисији, која је на трећем свом састанку нашда: „да је простим и јасним слогом написана, и будући ће се књига ова наизуст учити, рекли су да нити је пространа ни вр .10 кратка, сајузивши врлину дела с будућом умном ползом младежи". ПроФесор Вердиш преддожио је „да сењегов Свештееи земљопис са пет земљовида изда за потребу богосл.овије". Преддог је овај био примљет 1 . „јер је дедо полезно и сваком Христијанину". На десетом састанку примила је комисија Рачуиице од Ф. Христића и М. Снасића, и то ,ирва за школску децу, јер је са стране науке врло добра, а од Спасића за учитеље, јер је са стране метода за саме учитеље врло целисходна". Кад је Љ. Ненадовић поднео ИсториЈу Срба „за основни разред", одмах је примљена с неким изменама. Примљени су и писмени саставци од К. Бранковића. Понеке књиге читане су на састанцима од почетка до краја, па је онда доношена одлука хоће ли се примити или се морају учинити измене. Тако има извештај да је на четрнаестој седници продужено читање Србске граматике од К. Цукића и свршено до глагола, а на петнаестој „довршено је читање ове књиге, која је примљена". Понеке ствари радило је но неколико чланова Школске Комисије, као буквар, што је већ споменуто. Тако је рађена и читанка за IV разред основне школе. То се види и из извештаја о састанку од 28 јануара 1852 г., где се каже: „Закључено је: да чланови они, који су примили што на себе, да за поменуту читанку израде, послове своје седници предаду". А у извештају о састанку од 30 јуна стоји: „Како је већ доста рукописа зготовљено за читанку IV разреда основних школа, особито од први табака, а ваљало би настати, да се иста читанка бдаговремено печата.... закључено је да члан комисије Гавридовић редакцију и коректуру ове књиге на себе прими". 4). Комисија је и сама својом иницијативом покретада поједнна нитања, расправљала их на својим седницама и чинила предлоге Попечитељству. Тако је већ на трећем свом састанку прегледала: расподоженије учебни предмета за основне школе: „Рок, који је пређашњим устројенијем три, а за варошке четири године опредељен био, остао је онај исти. Предмети су од чести друкчије расположени, а од чести ће се новима умножити". На четвртом састанку предложпо је Мидован Спасић да цене књига одређује попечитељство а не као до јако само инспекторат печатње. Затим се поведа реч о Формату књига школских и о насдову, па је решено да књиге за основну школу буду једнообразне ведичине а наслов да буде што краћи и простији. На осмом састанку М. Спасић преддожио је „да се на школским испитима