Prosvetni glasnik

186

Савету од 1 марта 1880 г. Тај је предлог прочитан на XXII редовном састанку Народне Скупштине 1 новембра 1886 г. у Нишу. Минисгар просвете спровео је овај предлог једним писмом, у коме су изнесене побуде за законску измену. Ево тога писма: „Народној Скупштини. — Радњу законодавнога теда подчињавати гдасу некога особитога Савета, то је нротивно духу слободнога законодавства. С тога немасмисла ни да се у закону о уређењу Гдавног Просветног Савета наређује саслушавање овога Савета и онда, кад се тиче законских предлога о новим школама, или о новим местима,- у којима ће закон установљавати школе. Исто је тако противпо реду и доброј служби, да се у питања послушности и доброга владања подчињених чиновника меша неки Савет истих оваких чиновника, мимо законитог одређеног дисциплинарног суда и мимо власти која је пред народним представништвом одговорна за своју струку. А још најмање се може оправдати да у састав Просветног Савета морају да се узимају лица, која су можда по својим способностима добра за управнике и васпитаче, али не морају бити исто тако добра за оцену наставних и научних нитања. И с друге стране не може се оправдати да од добрих савета морају да буду искључени они, који служе верно науци и образовању, ма да не служе у области министра просвете и црквених послова. 11а с тога министар просвете има част предложнти Народној Скупштини да изволи одобрити измену закона о уређењу Главног Просветног Савета, како би се уклониле несугласице овог закона са обичним законодавством". Министар је предложио: да се учине измене у члановима закона : 1, 2, 3, 4, 5 и 6, а члан 3 да се укине. Законодавни одбор Народне Скупштине дао је овако мишљење: „Побуде г. министра просвете образложиле су нужност ових допуна, те и законодавни одбор, уважавајући наведене разлоге, предлаже Народној Скупштини да их прими". Поп Марко Петровић, члан законодавног одбора, одмах носле горњег нрочитао је ово своје „одвојено мњење": „Пошто налазим више јемства за иснитивање и познавање јавног живота људи, који васнитавају нашу омладину, — и за беспристрасну оцену истог, — а тако исто и за јаче нознавање потребе и савесну оцену тога, где да се првенствено подигну нове школе, или постојеће дижу на виши стеиен, — а овим поднетим предлогом то се потире, то сам мишљења, да се иреко ноднетог предлога о изменама и допунама о преустројству Просветног Савета пређе на дневни ред, што предлажем и Скупштини да и она изволи усвојити". После овог прочитаног мишљења узео је М. Цетровић реч и рекао још и ово: „Госнодо, до сада је Просветни Савет имао права да квалиФикује по документима, кад се против каквог учитеља или наставника донесу жалбе, да ли се та ,Ј може триити у школи или не, тако исто кад има ко да се поврати у школу, Просветпи Савет је решавао да ли може да се поврати или не. Тако исто питао је се Просветни Савет и о томе, где ће да се нодигну школе. Сад се то даје министру просвете и црквених послова. Ја мислим, да има више јемства ако се