Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВВТА

189

Они се за ово место узимају; а) Од академика и дописника Српске Краљевске Академије; б) Од проФесора Велике Школе, Богословије, Учитељске Школе, гимназије, реалке, даље од Народне Библиотеке, београдских лекара и начелника просветног одељења и реФерента за основну паставу, која су двојица свагда редовни чланови Главног Просветног Савета. Члан 8. Ванредних чланова овога Савета не може бити мање од 10 ни вшне од 20, а постављају се актом министра просвете и дрквених послова на једну годину; они имају исте дужности и права на главним зборовима Савета као и редовни чланови. На редовним састанцима имају право одлучног гласа само онда кад се по одлуци Савета нарочито позову; иначе имају само право саветујућег гласа. Ванредни чданови постављају се из оних истих разреда из којих и редовни. А осим њих од проФесора гимназија ван престонице, од окружних лекара и одличних учитеља основних школа, који су свршили средњу школу, и који су служили у учитељству пет година. Члан 9. Ова места ванредних чланова у колико су више из једних врста кандидата попуњена, у толико остају непопуњена из других врста, према мери означено.ј првом тачком члана 8-ог. Ванредни чланови који станују изван места централне управе, дужни су доћи на збор Савета, осим случаја по закону оправданих, и за тај долазак примају накнаду за дневницу и иопутину из касе Министарства а из позиције и по мери како је буџетом за похађаЊе школа надзорницима одређено.

Пословник Главног Просветног Савета ирема изменама и допунама у закону израдио је др. Никола Ј. Петровић и Главни Просветни Савет га је усвојио у својој седници од 10 декембра 1886 г. Министар просвете и црквених послова актом својим од 15 јануара 1887 г. ПБр. 441, одобрио је нови пословник, који и сад важи. Ево тога пословника: Члан 1. Главни Просветни Савет скуиља се на састанке и у зборове. На састанке долазе само редовни чланови, а на зборове сви редовни и ванредни (чл. 5 зак.). Члан 2. Ванредни чланови могу се позвати на састанак са правом одлучног гласа, кад важност предмета то иште, и кад је мало редовних чланова на окуиу. Ако се изреком не каже докле тако замењивање да траје, онда вреди само за један састанак.