Prosvetni glasnik

194

ПРОСВЕТНН млснпк

III Рад Гхдавног Просветиог Савета. а. Одшти дреглед. Упознати и укратко изнети рад Главног Просветног Савета врдо је тешко. Ваља само имати на уму да је, откад постоји ова установа, одржано 999 састанака, и да је сваки од ових трајао ио двн, три и више сати. На еастанцима се радидо марљиво, с пуно воље и често с необичном преданошћу ка шкоди и српској просвети, која истина, и сад још није постигда високи ступањ у свом развитку. Али ко разхмеда записнике минулих састанака, и проучи шта се све радило на аима, мораће признати да су чданови Гдавног Просветног Савета чиниди све што су могди, само да би се одужиди и овој својо.ј дужности. На првом саетанку редовни чдан Јован Ђорђевић преддожио је да се ради и за време шкодског одмора, јер „има тодико важних питаља која не би требадо оставити нерешена до почетка нове шкодске године". Овај је преддог једногласно прихваћен и усвојен. Радидо се, дакде, и онда кад су чланови имади право на велики одмор од редовног тешког и заморног школског рада. А кодико су сдободног времена. морали да утроше чланови у току шкодске године на састанцима? Кодико ди пак, спремајући код куће што им је било потребно да се после нретреса и деФинитивно расправи на саветским седницама? Напослетку кодико су поједини чланови радили у своје сдободно време у канцеларијама, Министарства Просвете у истој сврси, па и то често практикантске послове, које би требало да су готове .добијади ?! Једва се чекадо да Главни Цросветни Савет отпочне свој рад. Већ на првом састанку 30 маја 1880 год. утврђено .је како ће се водити записник, хоће ли се бележити само оддуке или ће се бедежити цели говори појединих чланова, па су онда прочитана ппсма. министра просвете и црквених послова, којим се упућују на мишљење: 1. исправке које треба учинити у правидима о иснитима зрелости; 2. правида за полагање учитељског испита у Вишој Женско.ј Школи; 3. тражи се мишљење о прештампавању Земљописа Србије, Познавања домовине и света, Упутства за буквар, Теорије педагогије и т д. Ове и многе друге веома разноврсне послове. које ]е Министарство Просвете сдадо на рад, вршио је Гдавни Просветни Савет с необичном љубављу и одушевљењем. Бидо је одмах утврђено кад ће се држати састанци, а то је време које им је иначе одређено за одмор, јер су се једино тада могди сви чланови да састају и раде редовно ове ванредне послове. Често редовни састанци нису били довољни, није се стизало да се на њима уради све на време, што је Министарство захтевало. Зато су држани и ванредни састанци, који су сазивани према потреби послова. Одбори дисциплински и наставни, имали су у прво време мимо ових редовних и ванредних састанака и своје нарочите, којима су се моради посвећивати и по цену одмарања од рада, без кога једва да су могди и смели бити. На свима састанцима саветским вођен је записник, а водили су га, кад овда онда није бидо пословође, поједини чланови Савета, којима су други помагали у томе. У прво време у записнике су бедежени у изводу говори појединих чданова.