Prosvetni glasnik

14*

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

199

В. Детаљнији преглед поелова којима ее бавио Гпавни Просветни Савет. Сви послови којима се до сад занимао Савет могу се поделити у две групе: 1. личне ствари и 2. гаколска или просветна питааа. У првој групи могу се даље сва дична питања поделити у две врсте: а. питаља чисто .шчна, без утицаја на просвету и н>ен развитак, б. питања лична, али су у вези са пхкодом и њеним унутарњим радом. И друга група питања може се распоредити у две врсте: а. питања школска иди просветна, чија правилла решења помажу просветни напредак, и б. питања која су без везе са шкодом и њеним радом. ГТрегдед према овој подеди, и ако најкраћи, помоћи ће да сдика рада Гдавног Просветног Савета буде јаснија и потпунија. 1, хЛичне ствари, 1. КвадиФикације неких учитељских заступника. 2. ЕвалиФикације учитеља и учитељица основних шкода (на пр. оних који су свршиди Богосдовију у Призрену итд.). 3. Кривице учитеља и учитељица основних шкода. 4. КвалиФикације пређаш. учитеља и учитељица (на пр. ко.]И су сами дали оставку на службу, који су напустиди дужност иди по закону престади бити у сдужби као неко време учитељице кад се удаду за неучитеље, који су отиуштени из сдужбе, па жеде поново вратити се за учитеље и учитељице). 5. Реактивирање пензионисаних учитеља и учитељица (за. сваки конкретни случај посебао). 6. Пензионисање учитеља и учитељица, за сваки конкретни случај посебно. 7. Уважавање година за пензију учитељима и учитељицама, који су сдужиди у Србији као учитељски заступници или привремени учитељи и ван Србије у неосдобођеним крајевима. 8. 0 примању странаца у државну службу. 9. Да ди Вишу Женску Шкоду по ранијем закону треба сматрати да је равна Женској Учитељској Школи (да би пређ. учитељице стекде квалиФикације за учитељице и повисиле своју пензију, јер обично чим се реактивирају траже одсуство и пензију по закону о народним школама од 1904 г.). 10. Л.ичне ствари појединих ученика (на пр. да ли се ученици Ј. М. из II разреда гшротске гимназије може допустити да се упише у II разред Крагујевачке Више Женске Школе; да ди ученику, који сврши школу, а не узме сведоџбу, може судити проФ. савет дотичне школе за кривицу коју учини пошто сврши шкоду. Ово је поводом једног конкретног случаја у Богословији из 1896 г ). 11. Како да се ноступа с лицима која жеде подагати испит зредости а нису свршила цеду средњу шкоду. Предмети под 3, 4, 5, 6, 7 били су веома миогобројни. Они су давани често на оцену, па су о њима писани реФерати и онда претресани у Савету. 0 многима од њих дебатовало се врло дуго и у две три седнице.