Prosvetni glasnik

11АУКА И НАСТАВА

263

-стима. Изузев само један јединн случај, где раздака износи око 6°, поклаиање је ииаче готово савршено. Како нам је иначе позната једначина, по којој, на основу интервада између прве и треће Фазе, можемо израчунати даљину епицентра, ми смо овим сада у стању да по сеизмограму само јсдне станице утврдимо доста приближан подожај места одакде су потекди тадаси. Он је чак разматрао правцо осцидација раздичитих Фаза и подожај љихове подаризационе равни. Она ће се расправа гатампати у пубдикацијама петроградске Академије Наука. €аопштење је сасдушано необично пажљиво и поздрављено веома бурно. Шустер је изјавио, да је ово најзначајније саопштење које смо чуди у овоме сазиву. До сада се само претпостављадо да раздичите 4>азе додазе од донгитудинадних и трансверзадних осцидација, а сада по проучавањима Кнеза Гадицина, то имамо сматрати као утврђени Факт. Има још једна тешкоћа на коју ће се наићи кад се буде тражидо да се проматра и угао емерзије, а та тешкоћа додази од стапања са реФдектованим тадасима, ади она нн у кодико не утиче на одредбу азимута. Левицки одушевљено поздравља овај нови успех Сензмодогије, и у исто време изводи, да се из дисконтинуитета Гадицинових динија за удаљене струсове, исто тако могу извући закључци п за потресе, чији почетак није удаљен. Меркантон иита, да ди се та проучавања могу вршпти и помоћу апарата, који ниеу тако много савршени као Гадицинов. Кнез Гадицин му је одговорио да о томе није ирикунио податке. 46. — Председник је објавио, да су достављене у рукопису расправе: Шавеса, „о покрегима подморскога тда на основу промена у кабду"; за тим Оморија „претходна студија ведиког меспнског труса од 28 декембра 1908". Оддучено је да се обе расправе наштампају у записницима. 47. — ШоФа је добио реч да саопшти своју расправу „о португадском трусу 23 априда ове године". Издажући своју студију, упоредио је овај трус са једним ранијим у марту 1903, који је такође био разоран на ушћу Таја и уједно показао топограФску и геодошку карту Португадије. Узроке тих потреса своди на геодошки познате дисдокације у том крај.у. Нарочито је истакао извесне светдосне нојаве које су константоване придиком поменутих трусова. Левицки је питао, у кодико се саопштења о светдоснимпојавама, које би пратиде трусове, могу сматрати за реадна? Он се не ономиње да је таквих појава проматрано у Гусији. Да ди та појава није ограничена само на иредео југозападне Европе? ШоФа и Анго тврде да су те светдосне појаве забедежеие у -опште, на ширем пространству и у више придика од више особа, оче18 *