Prosvetni glasnik

НАУКА П НАСТАВА

447

већ и драгом му — супругом. „Ал.и ни нов спокојни живот, ни породична срећа, ни заузетост за економију нису могли угушити у њему мисао да тамо далеко, у драгој Крањској, тоне његов народ у мраку незнања и клерикалнога деспотизма; није могао заборавити да у том маленом угланцу, тако издашно обасутом даровима и лепотама природним, онај виши украс човеков —језик — не познаје јоште никакве писмености. А међу тим само средством иисмености могао би сада Трубар продужити дело, коме се сав посветио био; требало је дати могућности народу словенском да чита Свето Писмо на своме рођеном језику; требало је та.ј бедни народ нрво и прво научити читати. Таким се начином у Трубару с идејом о црквеној реФорми спојила одлука створити народну писменбст; „реФорматор" и .натриота" сјединили су се У једном лицу, и на застави се црквене реФорме појавида нова реч: ,Народност* . (Соколов, 17). Правилно је речено за Трубара да је Лутеру веровао до ижице — и та га је вера учинила реФорматором Крањске, да је љубио свој народ — н та га је љубав учинила првим словенским писцем. Још док се находио у Крањској, долазио је Трубар на мисао да преведе Свето Писмо на словенски језик. Пре свега сам је он осећао тешкоћу с недостатком словенских књига, нарочито се као проповедник имао борити с тегобама састављајући проповеди по немачким и латинским књигама. У свом, немачки писаном, предговору ка првом делу Новога Завета — што је штампано 1557 - он о свему томе вели: „Бог ми је сведок, драта браћо, да сам још у оно доба кад сам у вашој средини нроповедао словенским језиком а по немачким и латинским књигама небројено пута уздахнуо и подизао своје молитве ка Господу Богу, да би он ради прослављања свога имена и раширења свога царства погледао милостивим оком на бедни, прости и простодушни народ, и даровао му милост, не би ли он могао читати и писати на свом језику као и други народи. Молио сам ја Господа и о томе да би сва. библија и друге боље хришћанске књиге биле преведене на словенски и хрватски језик и оштампане. Мени је од свега срца жао та два народа, и требало би да их сваки човек пожали. Они живе на границама турским и немају се куд сакрити од својих непријатеља, А. Турци не само да су им отели лепши и већи део земље већ захватају све више... Мени би већ и с тога, што они мало или нимало не знају, биЛо жао не обучити их у најнотребнијим основима наше хришћанске вере. У Хрвата, истина, постоје служабници и требници, али су те две књиге преведене већ много година раније тако тамно и неразумљиво да и сами свештеници не знају многе речи. Ти су ме разлози и побудили да покушам може ли се еловенски и хрватски језик писати латинским илп немачким писменима... покушај је успео, ијаБожјом помоћу преведох катихизис, не-