Prosvetni glasnik

450

ПРОСВВТНИ ГЛАСНИК

очекивања оних који су га посдали. Он бејаше врдо помирљив, а с Меданхтоном ступи и у ближе везе. То разгневи Рим. Читав се низ догађаја, испитивања и суђења сврши тиме што Вергерије са свим пређе на страну протестаната. То бејаше човек кодико учен тодико одлучан. Одрекавши се свога положаја, он 1549 побегне у Швајцарску с тврдом одлуком да папи и римској курији води опозицију на свима тачкама. Штампајући брошуре и растурајући их по Италији, он је имао усиеха у издвајању вернога стада од цркве римокатоличке. Особито је утицао живом речју, те се хвали како је и једном једином проповеди могао по читаво село превести у протестанте. Остављајући на страну даљи његов рад у томе правцу, који се тиче ширења протестантске науке преко талијанске књиге и речи, поменућемо да се он, сазнавши за Трубара и његов рад, обратио Трубару писмима, питајући га да ли би се смео подухватити посла превођења библије на језик „виндски и хрватски", дајући му уверења о својој сарадњи и помоћи коју ће му израдити код неких угледних лица. Трубар му је одговорио и обратио му пажњу да словенски језик има више различитих дијалеката, да је сиромашан јер нема довољно речи за појмове у библији, и да Трубар не зна хрватски ни читати ни писати — и ако је доста добро знао говорити. Даље му изјави да не зна јеврејскога језика ни речи и да грчки чита недовољно. Ипак ће се, вели, примити посла, ако му се дадну у помоћ два учена свештеника из Крањске или Јужне Штирске, који ће добро знати словенски, немачки и латински језик. Тако би исто и хрватски преводиоци морали знати „далматински и босански" и тачно писати глаголицом и ћирилицом. А како би они преводили са његова, словенскога, превода, то им не треба знање раније поменутих туђих језика. Такви се људи збиља и нађоше, али од њих не бејаше стварне користи. Словенски попа умре још на путу у Немачкој; Хрват дође па донесе и готов превод библије. Радост Трубара и Вергерија, који се већ бејаху састали, бејаше велика али траја свега четири дана. Хрват, непознат по имену, доби од Вергерија обећање да ће му израдити доживотну пензију од стотину Форината, али изјави: није, вели, дошао да код њих остане већ само да им рече како је готов посао за који се они спремају, а помоћи му не треба јер зна где ће и како ће штампати превод. С том се изјавом, четврти дан, диже и оде у Далмацију а Трубар и Вергерије ништа више не чуше о њему. Трубар бејаше сада у очајању и мишљаше са свим дићи руке од свега посла. Али се енергични Вергерије не даде саломити, већ позва Трубара да изради превод Јеванђеља ио Матеју. Трубар изврцш тај поеао, па док се Јеванђеље штамнало састави и нови абецедаријум и нови кратки катихизис. Та три посла чине другу групу књижевнога пословања Трубарова.