Prosvetni glasnik

454

ПРОСВЕТНИ глдсник

Имајући такве заштитнике, Трубар иродужи превод Новога Завета и изда га под именом другога дела Новога Тестамента. У предговору обећава да ће друге посланице и апокалинсис изићи непосредно за овим. По том долази посвета Максимилијану где казује како Стеиан Конзул већ преводи четири Јеванђеља и Дела апостолска са словеначкога на српско-хрватски језик, па моди Максимилијана да свему томе буде милостиви заштитник, а обећава да ће се одрећи свега што би се у његову раду нашло као неисправно. У исто му је доба послао по један примерак својих ранијих радова да све процени какав човек зналац. Није Трубар могао тада ни слутити да ће његове књиге доцније постићи тешка судбина и да ће им се спомен сачувати понајпре у тим иримерцима које с одушевљењем али и тако бојажљиво шаље наследнику царскога престола. Посвету је потписао 1 јануара 1560 године, л после дванаест дана послао је такву молбу и у Крањску, изазван изношењем непријатеља који су тврдили да Трубар у самој ствари проповеда лажну науку. Већ 19 Фебруара стиже одговор од Максимилијана. Одговор је био уиућен херцегу виртембершком. Максимилијан јавља да, по стручној оцени, превод Трубаров тачно преноси мисли немачкога текста, али су мујезики иравопис за замерку: језик је пун германизама а нравопис недоследности. Јуна 10 стиже одговор и из Крањске: све је врло добро, само још треба Трубар да дође лично у домовину! Трубар је био задовољан али не пође у Љубљану: њега је особито интересовао превод Светога Писма на српски језик, па се маштало како ће Божја реч, кад је народи Словенскога Југа чују на своме разумљивоме језику, разагнати мрак незнања код хришћана који живе под турским игом, те ће светлост науке засјати чак до Цариграда. Чак се долазило на мисао да би Свето Писмо требало превести и на турски језик! Из тих је разлога Трубар одбио место које је могао добити у Љубљани, наводећи поред осталога и то да јога није скинута наредба о његову ирогонству 1547, те бн и себе и спокојство целе Крањске изложио новим погиблима. Штампарија, коју је Унгнад отворио у Ураху, будила је најлепше наде. Уигнад је за њсно одржање давао помоћи из својих прихода па је скупљао помоћ и од других имућних људи и градова. Видећи обиље у штампаријама, Трубар да оставку на своје свештеничко звање у Кемитену па, се пресели у Урах. Код Унгнада су у Ураху били на служби ради иревођења Светога Писма на језик сриско-хрватски Стеиан Истријанин Консул и Антон Далматин. У почетку 1561 Трубар је послао краљу Максимилијану арву књигу наштампану хрватским језиком. То је био, глаголицом израђени, Катехисмус, рад Степана Консула. У књижици су два предговора. Један је писан хрватски глаголицом; у њему се обећава даљи рад у томе правцу, а потпис је: Степан Истријанин и други