Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

603

и адиђаре потрошшш, и напослетку и хаљине с леђа продади. Оружје и много друго ја и не рачунам, само се чудим како су се одржали, а нарочито сиротиња градска на коју је тешкоћа пала као нека осуда. Тако су исто патили и многи други којих је доста било кад би их човек бројао, а то су трговци и руФетлије све сами Турди, само не крџалије, иа је била жива жалост погледати их, јер ови нису никад били злу ради, али као што сирово дрво гори поред сувога, тако су и овп јадници ни криви ни дужни морали поред оних паса да страдају. 0 ономе што их је притискивало нису могли нити су икако смели ни у четири ока да разговарају да не би дали повода сумњичењу да противу Гушанда Алије склапају заверу. Толико је овај био у злу огрезао да није ни паша нити ко други смео уста отворити да каже своју невољу, него је свако морао ћутати, патити и не жалити се. Овај злотвор није престајао да измишља начине и лукавства, као што .је и летос више пута покушао да иекаквим маневрима удари с јаком војском на Србе, али их никако није могао заварати, па се решио да и не покушава више, јер је доста људи изгубио, а да би и сигурности ради успавао народ у Београду да се некако не освести. Да се народ дакле не би побунио, он нађе начина да га обрадује. У том међувремену, као што рекох, дође царски намесник, мохасил, и свуд татарином огласи да по закону мора престати ратовање; затим споразумно уговорише и примирје за четрнаест дана. Допустише слободну горосечу што сиротиња једва дочека те као слепа потрча да довлачи дрва. Близу једнога моста дочекаше мохасила и допратише га с великим почастима до шатора, што су били разаиели наспрам логора, одакле ће послати вест иаши у Београд да је мохасил дошао, и јавити му да пошље двојицу тројицу или више њих из двора и из града да чују заповест коју доноси Ферман, како је о чему решио славни диван. Ова вест требала је да улије велико поуздање народу па да се рззоружа, јер Гушанац Алија целога лета метао им је нож под гушу па су само вребали згодну прилику да нротиву њега склопе заверу. II сам паша то би једва дочекао, јер је још горе од њега патио, не смејући никакав посао да сврши док тога пса не извести, и не запита како ће одговор дати Србима. Да би дакле одговорио, требао је да сачека повратак Гушанчевог човека у друштву с једним прерушеним крдалијом који је био послат да чује шта ће тај човек рећи мохасилу, Човек је по Гушанчевој заповести рекао мохасилу, да не може објавити један онако чудноват Ферман, јер ако то буде, служиће на велику срамоту целоме роду турском. Зар Врачар да се претпостави 34*