Prosvetni glasnik

552

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ван библиотеке 1272), док је у 1908 години тај укупан број био тек 947. Као што се из овога види, 1909 године узимано је на читање 1261 књига више него 1908, а то нај јасније показује, колико је рад у библиотеци разгранатији према ранијој години, колико је библиотека више посећена него претпрошле године. — И ове године су ученици виших разреда овдашње гимназије и неколико студената с универзитета прочитали највећи број књига, далеко више од половине свнх. прочитаних књига у опште, јер од целокуиног броја прочитаних књпга 2208 долази само на ученика 1723. — Штојеброј прочитаних књига ван библиотеке (1272) и ове године већи од броја прочитаних књига, у библиотечкој читаоници (936), морам ноновити објашњењо из године 1908: највећи број читалаца, као што се из таблица види, ученици су: а како су они у могућности, да библиотеку посећују само трипута недељно, то би прочитали далеко мањи бро.ј књига, кад им се не би књиге давале на читање и ван библиотеке. II библиотекар је због тога и за најмању кауцију издавао ученицима књиге ван библиотеке бринући се при томе нарочито, да књиге буду и на време и у исправном стању враћоне. Читање у библиотечкој читаоници развија се све више. Док је 1908 године прочитано у библиотеци 235 књига, дотле је 1909 год. прочитано 936 — дакле 701 књига више. Према почетним месецима 1910 године нзгледа, да ће у овој години бити још више читалаца, те ћс бити потребно снабдети читаоницу још једним већим столом и новим столицама. На овоме месгу мора се истаћи још једно опажање, још један Факат: на све грађане пада само 160 нрочитанпх књига, а то је доиста, релативно, мало. Библиотекар је преко овдашњих листова скретао пажњу грађанства на библиотеку, указивао на неонходну потребу чнтања корисних књига, али, као што се види, од тога није било много успеха. Библиотекар ће и ове године покушати, да шире сло.јеве грађанства заинтересује за библиотеку и за читање, да ако у томе буде више успеха него до сада. Како библиотека није имала нарочити кредит за набавку нових књига и за новезивање књига, то је библиотекар преко госп. директора. крагујевачке гимназије ноднео Министарству Просвете молбу и ирсдлог: да се позиција од 1200 дин., државнпм буџетом намењена за. огрев и канцеларијске потребе, сме утрошити на канцеларијски матернјал и на набавку и повез књига. Министарство Просвете одобрило је овај предлог и код господина Минпстра Финансија издејствовало потребно одобрсње тако, даје библиотека тим начином добила тако знатну суму за поменути циљ. Библиотечки Одбор Јавне Библиотеке на предлог библиотекарев распоредио је ову суму овако: на набавку нових књига, српских и на другим језицима, 700 динара, на иовез књига 300 дин., на канцеларијски материјал 100 дин. и на набавку најпотребни,]ег намештаја 100 динара. Да би но могућству све науке биле заступљене у новим књигама, библиотекар је умолио г.г. нроФесоре свих струка, учитеље и судско особље — иравнике, да саставе сиискове оних књига (— и на српском и на другим језицима), за које сматрају, да их треба набавити. Умољена господа одазвала се и по тим списковима са списком српских књига који је библиотекар сам саставио и извршена је набавка књига.