Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

КБИЖЕВНИ ПОЧЕЦИ У СЛОВЕНАЦА — О 400-годишњици с^ловенач^е ј^њиј^евности Написао Анд. Гавриловић. (СВРШЕТАК) Године 1563 штампане су у Тибингену Духовне Песме, збирка од шесет и седам песама, где има ранијега Трубарова рада, али је већина песама као и редакција посао љегових пријатеља. На хрватском језику стадоше такве књиге излазити све чешће, те Унгнад нађе за потребно обратити се на разне стране по Немачкој молбом за материјалну помоћ. Тада Нирнберг даде прилога 400 ФОрината, Штразбург 400, Франкфурт 200 итд. На тај су начин главни градови Немачке узели учеш&а у литерарном иокрету Словенскога Југа. Године 1562 забележи се успех и у томе што се тада отвори прва штампарија у Љубљани, коју заузимањем Трубаровим подиже Нван — Ханс — Манделц. Главни је рад ове штампарије био од већега значаја. Јула 25 годиие 1564 умре цар Фердинанд и на престо ступи старији му син Максимилијан, познати нам покровитељ Трубаров. Најлепше се наде пробудише — али Максимилијан даде уираву над аустриским земљама своме млађем брату Карлу, који, примајући управу, изјави како ће се нарочито старати о реду у цркви Христовој. Виши редови и обласни одбор у Ерањској примише то као добар знак. Нанисаше Карлу адресу, у којој му захваљују на том кораку, па му онда цртају црквено стање у својој домовини, представљајући католичко свештенство у страшној боји: свештеници су пијанице и неморални неваљалци ко.ји за повац отимају жене од људи, незналице су, држе иарод у заблуди и сујеверици, има их који изјављују да су готови причешћивати не у два него и у четири вида и не само хлебом и вином већ и различитим чорбама и т. д. Али и противиици устадоше па и