Prosvetni glasnik

582

ПРОСВЕТНИ ГЛАОНПК

наставу. За доказ о правилности свога схватања они се обично позивају на углед Уједиљених Држава. Овој скици није намера да упореди педагошке и етичке погледе обеју земаља и њихове нрнвредне и културне придике, нити да испита, у кодико се један васиитни облик једне од њих може одржати у другој. Овде ће се дати стварна представа о садашњим школским облицима уУједињеним Државама, о њином историском развитку и њином одржању. Заједничко васпитање у Уједињеним Државама нросгире се како на основне 1 и више народне шкоде тако и на „соИедез" и университетске стручне школе. Међутнм није се дошдо ни до општег увођења нити до безусдовног признања. На северо-истоку се држе још нодељенога васпитања у вишим школама и „колеџима". С друге стране на западу и „средњем западу" неке су државе' 2 увеле заједничко васпитање у државне школе. Према подацима комисара за наставу 3 у Вашингтону заједничку наставу добивају 96 од сто свих дечака и девојчица, који иду у ј авну основну школу, а 95 од сто свих оних, који иду у јавну вишу школу. 0 приватним основним школама (са '/ 15 од броја ученика у јавним основним школама) немамо података. Од ученика и ученица виших приватних и задужбинских школа 40 од сто добијају заједничко васпитање а 60 од сто су у одвојеним школама. У 557 „соИедез" и университета заједно показује се између заједничког и одељеног васпитања за године колеџа овај однос: 332 = 60 од сто завода са заједничким и 225 = 40 од сто завода са одељеним васпитањем. Географски је подељеност таква, да исток има претежно заједничке а запад засебне заводе. Заједничко васпитање има главне ослонце у колеџима иојединих држава, а засебно васпитање у приватним и задужбинским колеџима. Већина университета у своја „розГдгапиа^е" - одељења (Философскога Факултета) пуштају женске а у медицински, правни и теолошки Факултет код већине угледних университета на Истоку оне се не пуштају. Запад се већином одлучио за пуштање. У ствари заједничко је васпитање у већини школа — безусловно у основној, јаче у вишој, одлучно у „колеџу". Ови бро1 Врста школе Трајање школе Доба ученичко . а) »Е1етеп1.агу (^гаштаг)«- 8сћоо1 6—8 година 7—13 иди 6—14 годпна б) »8есопс1агу (Ш§ћ) Зсћоо!* 3—4 године 13—16 » 14—18 » в) »СоПеее« 3—4 » 16—19 » 18—22 » 2 Национаднога уређења васпитања нема. Школске ствари уређују и ноједине државе а већином општине. 3 »Сотппадктег оГ Ескиза^оп« у Вашишгону ;шеа> је статистичке и информаторске земаљске управе. (ХЈш4ес1 81а(;е8 Вигеаи оЈ ЕЗисаУоп).