Prosvetni glasnik

НАУКА Ж НАСТАВА

596

епископ са свештенством, и понудише паши улаз у град. После уласка паша га од стране судтана прогласи и произведе за Вега Србије. иреиоручивши целом народу српском да га припознаје и као Богу одаје почаст. Проглашавајући ово са великом помпом, паша је с великом почашћу заоденуо сваког каФтаном, а Ђорђа је заогрнуо ћурком од самура какав он није никада ни у сну снио. Коначно освојење Шапца. Срби очистише из ока један велики трн што их је толико времена бо, и остаде им још да очесте за кратко време трњић један, а то је Шабац истина мали градић али отрован и горак као јед. Око Шапца су у ночетку рата мајке кукале с оба две стране. Једна се страна паштила да распростре коров, а друга страна да га искорени. У томе су многи случајно крв своју пролили, али још више њих због јунаштва. Срби су једног јединог Катића онлакали пошто је Турцима нанео велики јад. А морао је погинути јер се опио крвљу турском коју је просуо. На њега се угледао његов имењак неки Јанко родом Цинцарин, кога ја нисам у стању да онишем Јер где га год тражим не налазим, нити остаје на једном месту да се смири, већ као муња хоће свуд да стигне. Смрт се од великог посла уморила вукући Турке на. онај свет, а Јанко се не умори убијајући Турке Бошњаке, и то чувене да би се прославио. Толико је он био десна рука Јакову, да се никаквог посла није без њега лаћао. Решише дакле Срби да очисте и Шабац и никакву клицу у њему да не оставе, а било је тамо више од две хиљаде самих Бошњака и четири паше. Преко мохасила а такође и преко паше везира, известише их да без одлагања предаду град Јакову, а поред тога и сам Бег Ђорђе оде са својом гардом тамо у намери да их силом натера ако неће лепим да предаду град. Турци су готово то исто мислили само нису смели да изјаве, јер су били веома подозриви па се бојали да им се у повратку не деси главе да изгубе. Али се ипак решише да моле и потпустише комшије, обрштера из Митровице да искрено посредује У свему се сложигае, само се око једнога поведе препирка, а то је око залога што су Срби тражили. Турци нису залоге давали на се нису никако могли да погоде, па јако незадовољни морадоше се натраг вратити. Али Бег Ђорђе стиже да сазна за то па се насмеја. Пребаци Јакову што је малодушан те се није показао самосталан да сврши ствар без посредовања, и одмах нареди да изађу паше, лично да му престану надоговор ако желе да се слободно без главобоље натраг врате. Ово није било мала ствар да они на то пристану, али их страх да не заигра оружје примора, па покуњише нос и приклонише се да