Prosvetni glasnik

НАУКА II НАСТАВА

661

ђасНзсћеп Оћег1ећгег шн! с !ег §етешзате ХЈпкетсМ". У својој расправи проФ. Циртиан обазире се како на поменути извештај о раду баденскога филолошког скупа тако и на један чланак проФ. др. Баумгартна у „Мипсћ. N. КасћпсМеп" (1908, бр. 327). Сад да пређемо на излагања проФ. Циртмана. Повод раду баденских Филолога треба тражити у објави баденскога великог шкодског савета, који се врло повољно изражава о досадашњим искуствима и то на основи извештаја надлежних директора. Питања су била упућена не само мушким школама, којих је 65, већ и у десет виших женских школа. На првом месту могу наставници женских школа имати интереса, да се заједничка настава шири, јер им она по неки пут одузима најбоље ученице и смета развијању женске школе. Сем тога искуства о заједничкој настави никако немају везе са женским школама, и оне нре свега нису могле уопште ни одговорити на ирвих седам питања 1 , док су се с друге стране на последње питање 2 могли очекивати потпуно одређени одговори. У истиније дакле била јака методска ногрешка питати и женске школе, које у ствари немају ничега што се тиче заједничкога васпитања. Тако исто ваљало је изоставити седам мушких школа, у које не иду и женска деца, јер и њихови наставници немају искуства у том питању па могу унапред бити противу саме ствари. Према свему овом није се могао очекивати сасвим објективан суд, премда је имало и потпуно непартајичних извештаја.

ова уредба мора завесш и у Ируској, ако се неће да се сваке године стотине даровитнх девојака искључе пз нриправне спреме за лозиве нли да се оне већ у 13. годпни отргну из роднтељске куће и шаљу у велике градове. А њиховим корисним тежњама истичу се насупрот погрешни извештаји о баденским искуствима. У Баденској се боре противу опште коедукацпје, а новине се користе баденскнм борбеним средством, да снрече — не ошпту коедукадпју — већ увођење ограничене коедукадије у Пруској. Тако је Оаденска аргументација добила пзлагање, на које свакојако нису мислили њени творци. — Овај часопис (РгаиепМШип^) није до сада избегавао расправљање овога можда најважнијега питања најближе будућности, па ће то и даље чинити, због чега и доноси чланак Циртманов, у ком је реч о једној доброј и, како показују прилике, неизбежној ствари, а без икаквих личних обзира. 1 Ова питања тичу се: 1) статнстике, 2) разлога за пуштање женске деце у мушке школе, 3) оцене успеха, 4) обрађпвања наставног градива и одржавања наставне сврхе, 5) радне подобности женске деце, 6) уређења ваставе ручног рада и телесног вежбања, 7) дружења оба пола и узајамног моралног утицаја. 2 Оно је гласило: а) Како колегвја уопште мисли о пуштању женске деце у мушке школе? ћ) Како о питању о употребљавању женских (академски образованих) наставничких снага у мушкпм школама са јако измешаним ученицима? с) Какве се мере ирепоручују евентуелно норед или место (макар п ограниченог) заједничкога васпитања у пнтересу женске деце ?