Prosvetni glasnik

666

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНПК

Господа су сама утврдила, да су женска деда „приправну спрему добила већином у ви ттти м девојачким школама (у чијем је наставном плану много мање математике и природних наука), а поред тога су често добнла приватну наставу и то нарочито из математичко-природњачких предмета". Зашто се превиђају консеквенде овога од чести недовољнога а од чести неправиднога приправног школовања? Шта се хоће више, него да женска уопште исто онако раде као и мушка? Да ли је когод очекивао, да она буду подобнија? Парочито за потпуне шкбле, које траже тежи рад, вреди оно што вели Јелена Л.анге, „да се у 34 потпуне школе нигдене констатује изостајање женске деце иза мушкараца. Где се показала каква разлика, она у овим школама идештавишесамоукорист женск.е деце 2. Као што подобност мушке и женске деце није врло различнп, и наставна сврха може се исто тако добро постићи у заједничким школама као и у одвојеним, а тако и извештај гласи: „На саму наставну с.врху нема утицаја, а морају се према месту и личности предузети модиФикације у већем или мањем обиму" (то је уосталом случај и код школа са само мушком децом); за реалке се вели: „Женска деца немају утицаја на наставну сврху и она се само мало модиФикује. У једном се заводу додуше ниво спушта". 0 модиФикацији у наставном градиву мисли проФесор Баумгартен врло обазриво: „У целини се добија утисак, да су заиста потребие модификације свакојако и могућне", „да се дакле са ове стране на крају крајева коедукација не може нападати". За потпуне заводе о том се вели: „Већина наставника изјашњава се у том смислу, да заједница мушке и женске деце тражи нека ограничења, која се каткад оеећају као сметња, а други изјављују, да ни на који начин не треба имати нарочита обзира. Одговори се овде веома разилазе, нарочито се из већих градова туже на мучно ограничење, јер многа поједина питања и понеки одељци, о којима се у одвојеним разредима без омишљања може говорити, морају се због тога што су женска деца поред мушкараца просто прескочити а по неко наставно средство мора остати неунотребљиво". Нешто повољније вели се за реалке и грађанске школе: „Ограничење наставног градива било је потребно у округло */з школа, поглавито из биологије, где при претресању појединих питања бива нека уздржљивост. При примени уметничкога очигледног градива обазриво се прави избор. Ипак границе онога што је допуштено могу се померати према разреду и наставнику. Можда се сме тврдити, да се и у мешовитим школама може расправљати оно, о чем се може говорити у мушким школама у истим разредима". 3. 0 оптерећењу женске деце наставом и о утицају телесних процеса на успех из потпуних су школа извештаји нешто