Prosvetni glasnik

676

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Циртман доказује на основи врло предизне статистике, да су сасвим добри успеси девојака, које Јад1е (1е т1еих, хоће да у мушкој школи добију абитуријум. Он нарочито истиче, да се женске труде, да избегну сваки повод за тешкоће, јер с једне стране раде све, што се од њих тражи, а с друге стране по могућности се прилагођују школи. Циртман даље напомиње, да је између младих дама и младнх ученика створен здрав, другарски однос. ' Али, вели госпођа Еонселова, кад жена и мати пажљиво прочита овај интересантни чланак, не може се отргнути осећају, да је ствар представљена ипак са врло много пријатељског оптимизма и да се на један део који је у питању, и то на саме младе девојке, инак при том врло јако гледало као на диапШе пе§Н§еађ1е. Већ је врло много писано о овој сада актуелној теми, али увек са „наставничке стране". Отуда. се кроз сва та излагања осећа увек неки слаб тон воље за паралелизовањем (Рага11еПз1егеп), која се може у толико оправдати, што паралелизовање у школи заиста на жалост по мало спада у „песеззИез <1и шеИег" наставника. Гђи Е. као матери чини се, дајеу нитању, да ли .је баш оправдано, што Ц. са суверенским поносом вели о једним директору, како овај „с девојчидама поступа као и с мушкардима". Паралелизовање између мушкараца и женских може у сваком добу узраста бити увек само на рачун женских, нарочито одраслијих женских, које иду у више разреде мушких школа. Развитак женских и мушкараца не иде хронолошки паралелно. А за принцинијелно паралелизовање морао би се безусловно као неизоставна погодба имати подједнак развитак. Петнаестогодишња или шаснаестогодшнња девојка је у целом своме осећању много испред мушкарца истога доба, а девојка од 19 гогодина је „жена", ако и учи заједно са мушкарцима најстарији разред гимназије, док је деветнаестогодишњи или дваестогодишњи матурант још (већином љубазан) младић. Гђи К. се не свиди, што неки ааставници и женекима говоре онако исто као и мушкарцима но презимену, и чини јој се лепше, што се други, без икаквог крњоња ауторитета, обраћају ученицима са „госпођице X" или „госпођице Н". Ц. каже, да ученице морају у лето с мушкарцима учествовати у играма. Гђа К. мисли, да се у нојединим случајима не може ништа навести лротиву тога, али искључиво, редовно заједничко играње свакојако ће наскоро кад матера изазвати пажњу, да млађе девојчице не постану као мушкарци. Што се тиче одраслијих девојака, мучно се младе даме могу принудити, да редовно учесгвују у ученичким играма, — али где оне то чине од добре воље, ствар прави веома повољан