Prosvetni glasnik

1014

КРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

што народ дени, све то меће под заштиту Божју, китећи га највећом светињом и знамењем хришћанства. На Ђурђев-дан се и свет купа у хладној води; обуче нове когауље, накрестане и извезене, с дрвеним крстићима од памука окићене, па се опаше врбом и закити селеном и повратичем. Така,в је народни обичај у нашем депом Подрињу. И наши стари изабрали су Ђурђев-дан кад су се одметади гори у хајдуке и гајиди наду да ће опет оживети српска држава. Ко се не сећа како Васо Чарапић довикује: „Е чик, Мујо, гора олисга, Васа стече крила!" Ђурђев-дан је постао и народни празник у смислу патриотском а не само верском. Школа зато треба да уједини оба' ова момента и да прославља овај мили празник у пољу. Заветине су слава једног села или једног краја. Све се развија, цвета, једра, па је народ радостан. Зато село слави. Свет иде преко поља, њива и лугова, велича и слави Творца на његовим даровима. „Господе помилуј! Амин!" ори се из небројено грла; а напред се блиста крст и вије дрквена застава. Шолитва за кишу јесте прилика да ученици упознају големи бол који притискује душу родитеља, и да разумеју молитве одраслих. „Све ће изгорети, не ваљамо, па хоће Бог да нас казни! Немојмо грешити, кајмо се и молимо се Вогу, па ће нас спасти!" Тако довикују старији млађима, и те речи продиру до срца и буду од силног утицаја. Берба је општа радост и хвала Богу. У стајаћем руху хита свет у поље, на њиву да прикупља дарове Божје. Ори се поље од веселе песме и радосног поклича вредних радника. У свима овим свечаностима треба да узму учешћа и ученици. Ако се при прослави Ђурђев-дана треба село да придружи школи, онда школа ваља да се удружи са селом, с одраслима кад славе заветине, кад је молитва за кишу и кад је берба. Ово удруживање деце с одраслима припрема је за њихову заједничку службу Богу. Школа не сме ни у томе бити немарна; она мора о томе водити озбиљна рачуна. Она мора и у свему овоме да припремИ своје ученике, да их обавести и подстакне. Она тако служи животу, јер подстиче у ученика љубав према завичају и отаџбини и лепим српским обичајима, љубав и захвалност према родитељима и уопште старијима, према школи, » цркви и Богу. Као добит од школских свечаности наводи се уопште да су оне још згодна прилика да наставник упознаје своје ученике због јаче заједнице и већег саобраћаја с њима, па доцније може да нредузима иотребне мере за боље васпитање; а затим да су оне средство да се б.шже кућа и школа. Обоје Је тачно. Али што се тиче друге тачке, не сме се сметнути с ума да школске свечаности дају прилике родитељима да виде какав дух ве.је у школи и у ком се правцу ради овдо.